Ima događaja u istoriji koji zanavek sobom nose kontroverzu. Ljudi se o njima opredeljuju u oštrim podelama. Jedni su izrazito za, drugi izrazito protiv. Nema nezainteresovanih. Ni nezainteresovanih, ni indiferentnih. Takav se događaj odigrao u Beogradu tog jesenjeg dana, 5. oktobra 2000.
Mnogo je svakojakih reči izgovoreno o 5. oktobru. I mnoga su se viđenja učesnika i posmatrača mogla čuti za ove dvadeset četiri godine. I sâm sam se više puta o tome javno izjašnjavao. I u pisanoj i u usmenoj formi. Davane su ocene, pružana objašnjenja, izricani sudovi. Najmanje su se pominjale suve činjenice. Tako je kad se u stvarnost upletu ljudske emocije. Simpatije i antipatije.
Zato ću početi s onim što je nesporno utvrđeno i što bi trebalo da se zna pre nego što se krene u tumačenja i pretpostavke.
Prvo, 24. septembra su održani izbori za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, kao i za Saveznu (dvodomnu) skupštinu. Prethodno je pod uticajem Slobodana Miloševića uveden direktan izbor prvog čoveka državne tvorevine formirane tzv. „žabljačkim“ ustavom 1992. Tad su vladajuća crnogorska Demokratska partija socijalista (DPS) i njen prvi čovek odlučili da izbore bojkotuju ohrabreni spoljašnjim (zapadnim) faktorom, pre svih SAD.
Drugo, opozicioni Srpski pokret obnove (SPO) izašao je na izbore sa samostalnom listom i svojim predsedničkim kandidatom nezavisno od koalicije okupljene u Demokratskoj opozicije Srbije (DOS).
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „Le Monde diplomatique“ NA POKLON