„Sad se pokaži, Protiću, majčin sine! Pokušaj o svojoj Francuskoj i svojim Francuzima da pišeš nepristrasno. I kritički. Da vidim sad tu tvoju obećanu vivisekciju zasnovanu na objektivnoj analizi. Na delu se pokaži.“
Probaću, ali obećati ne smem. Ovo što sledi, poštovani čitaoče, najbolje je što umem i mogu. Francuskim sam duhom nadahnut, francuskom se kulturom napajao i na njoj stasavao, na francuskom jeziku čitao i stihove pamtio. Ostao zadivljen i zaljubljen zanavek. Priznajem, odmah i unapred.
Dakle, evo te moje pripovesti o Francuskoj i Francuzima.
Francuska je, izvesno, evropska zemlja sa najburnijom istorijom u poslednja dva i po veka. Otud je njen razvoj od revolucije 1789. morao biti skokovit i nepredvidiv. U devetnaestom stoleću ređale su se revolucije (1789, 1830, 1848, 1871). U dvadesetom – raznorazni politički eksperimenti. U okvirima predstavničke demokratije, razume se.
Kaže se da je tokom modernog doba Francuska imala dva carstva i pet republika. A i ta dva carstva, oba bonapartistička (Napoleon Prvi i Napoleon Treći), bila su narodna. Nijedan od dvojice francuskih careva nije bio plemić, obojica su uživala neverovatnu popularnost. Prvi je Francusku proslavio vojnim pobedama, osvajanjima i sveukupnim reformama. Drugi je biran za predsednika republike (1848) da bi se, četiri godine docnije, proglasio za imperatora. Njegova je vladavina takođe bila obeležena poduhvatima kolosalnih razmera. Oba su se carstva završila traumatičnim porazima na bojnom polju. Prvo na Vaterlou 1815, drugo kod Sedana 1870. I prvi i treći Bonaparta, predvodeći svoje armije, pali su u neprijateljsko zarobljeništvo.
Pet francuskih republika – od one revolucionarne, jakobinske, do ove, aktuelne, degolističke, preko druge napoleonovske, treće parlamentarno-demokratske i četvrte, politički nestabilne u neposrednim decenijama posle Drugog svetskog rata. Peta traje od 1958.
U dva svetska rata, Francuska je bila u samom grotlu sukoba. U stvari, u osnovi ovih globalnih kataklizmi nalazilo se francusko-nemačko vekovno rivalstvo. Rivalstvo i netrpeljivost. Na toj kontroverzi su buknuli, pa se rasplamsali čitavom planetom. Iz svetskih ratova, Francuska je izašla sa oreolom trijumfalne pobednice. U Velikom ratu nosila je najveći teret vojevanja, ostvarila je najveličanstvenije pobede i stajala na čelu pobedničke koalicije. I versajska mirovna konferencija održana je na njenoj teritoriji (1918–1919), u zamku Luja Četrnaestog Burbonskog. U Drugom svetskom ratu bila je prisiljena na kapitulaciju i okupaciju. Hitler je Francusku pregazio i ponizio. Ali ubrzo je započet najmasovniji pokret otpora u Evropi, da bi Francuska pod komandom generala De Gola iz rata vaskrsla kao ptica Feniks iz pepela. Ipak, istini za volju, tokom ratnih godina u Višiju je formirana marionetska vlada maršala Petena. Osuđen na smrt, Peten je pomilovan De Golovim dekretom uz legendarne reči: „Ne sme francuski maršal poginuti od francuskog metka.“
Priča o Francuskoj, to je priča o buntovništvu i patriotizmu u isti mah. Tamo su ta dva istorijska fenomena, revolucionarnost i rodoljublje, uzajamni i međusobno uslovljeni. Dve strane jedne medalje. Primera radi, usred revolucionarnih previranja, u bici kod Valmija (1792), francuska je vojska do nogu potukla ujedinjene snage Svetog rimskog carstva. Na ovom mestu, ne mogu da odolim, a da ne navedem beskrajno duhovitu Volterovu dosetku o Svetom rimskom carstvu: „Niti je sveto, niti je rimsko, niti je carstvo.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 663
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
HT 10
Tagovi
