U narednih desetak dana najveće svetske naftne kompanije saopštiće svoje rezultate poslovanja u prvoj polovini 2019. godine. Ove vesti sa pažnjom iščekuju berze i finansijski analitičari širom sveta, jer akcije naftaša nisu samo među najtrgovanijim hartijama od vrednosti, već i naftne kompanije svojim ulaganjima, koja se mere milijardama dolara, doprinose razvoju globalne privrede. Iako je stanje sada daleko bolje nego za vreme krize u naftnom sektoru između 2014. i 2017. godine, poslovanje naftaša se odvija u kompleksnim uslovima, a na pojedine okolnosti ova industrija nema nikakav uticaj.
Šta do sada znamo?
Ono što je izvesno u ovom trenutku jeste da su prosečne cene nafte u prvoj polovini 2019. godine bile nešto niže nego u istom periodu prošle godine. Naime, prosečna cena nafte tipa Brent iznosila je 66,01 dolara za barel, dok je u istom periodu 2018. godine prosečna cena bila 4,5 dolara viša – 70,55 dolara. To je sniženje od šest odsto koje svakako može da raduje krajnje potrošače na benzinskim stanicama, ali sa druge strane taj pad će izvesno imati uticaja na profit i odluke o daljim ulaganjima naftnih kompanija. Jer, oni projekti koji su bili isplativi na ceni od 70 dolara za barel, više ne moraju biti jednako unosni pri cenama nižim za pet dolara. Stabilnost i predvidivost kretanja cena značajno utiču na odluke naftaša, posebno kada je reč o finansijskoj disciplini i načinima na koje će ulagati novac. Evo najvažnijih okolnosti koje su uticale na naftne kompanije u dosadašnjem toku godine i koje mogu biti izazov i u nastavku 2019.
Nestabilnost na tržištu
Cena sirove nafte na svetskom tržištu porasle su za 32 odsto od početka godine, ali je ceo period bio nestabilan sa značajnim usponima i padovima u vrednosti barela. U takvim uslovima naftna industrija ne može da efikasno valorizuje rast cena, a nestabilnost je nešto što najviše smeta naftašima. Po pravilu odgovor kompanija na volatilnost cena je – strožija finansijska disciplina i redukovanje planiranih investicija.
Novi dogovor OPEK i Rusije
Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i zemlje proizvođači nafte koje nisu u ovom kartelu (predvodi ih Rusija) dogovorile su se o produženju sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte do marta 2020. godine. Ovaj potez nikako nije bio po volji američkog predsednika Donalda Trampa, koji je od Saudijske Arabije, lidera OPEK-a, zatražio da obezbedi više nafte i pomogne obaranju cena. Smanjenje proizvodnje, koje treba da podrži ostanak vrednosti nafte na trenutnom nivou, dogovoren je na nivou postojećeg smanjenja proizvodnje od 1,2 miliona barela dnevno ili 1,2 odsto globalne potražnje.
Sankcije Iranu i nemiri u Venecueli
Politička dešavanja su nešto na šta naftne kompanije ne mogu da utiču. Ova godina bila je puna upravo takvih izazova. Među njima energetski sektor sigurno najviše pogađaju američke sankcije Iranu, kao i nemiri u Venecueli. Obe zemlje imaju razvijenu naftnu privredu i značajni su proizvođači nafte. Svaka nestabilnost na njihovom tlu po pravilu se oseti i na globalnom nivou. Tako je bilo i u prvih šest meseci ove godine, a oči javnosti i dalje su uprte u te dve zemlje, u očekivanju rešenja koja se za sada ne naziru.
Ekonomski rat SAD i Kine
Od ekonomskog rata dve najjače svetske privrede zazire cela planeta. Naftni sektor nije nikakav izuzetak zbog značaja koji ove dve velesile imaju za energetiku. Naime, Kina je država za čiji je razvoj potrebno mnogo energije i svako hlađenje privrednog rasta ove sile itekako se oseti na globalnom energetskom tržištu. Sa druge strane, SAD su za kratko vreme prešle put od velikog uvoznika nafte do vodećeg svetskog proizvođača ovog energenta pa je jasno zašto svet sa nestrpljenjem očekuje vesti o smirivanju odnosa ova dva džina koji umnogome diktiraju i razvoj globalne ekonomije.
Investicije
Analitičari upozoravaju da investicije naftaša u nove projekte poslednjih godina opadaju ili u najboljem slučaju stagniraju. Razlog tome je finansijska disciplina kojoj naftne kompanije pribegnu kao prvoj opciji u vremenu nestabilnosti. Problem je u tome što investicije naftaša značajno doprinose globalnom razvoju, pokretanju nacionalnih privreda, ali i garantuju jeftinije energente jer nova otkrića uglavnom znače i jeftinije barele. Dok javnost čeka izveštaje naftaša za prvo polugodište ove godine, treba podsetiti da su u prvom kvartalu najveće naftne kompanije uglavnom oprezno ulagale i pozivale na opreznu štednju.
Kada je reč o domaćem sektoru, stvari su donekle drugačije jer Naftna industrija Srbije realizuje najobimniji investicioni ciklus u poslednjim godinama. Naime, kako je ranije saopšteno iz NIS-a ulaganja u 2018. godini iznosila su 41 milijardu dinara, čak 55 procenata više nego godinu dana ranije. Takođe, domaća naftna kompanija navela je da je u prvom tromesečju ove godine uložila 8,3 milijarde dinara, odnosno 6 odsto više nego u prvom kvartalu lane.
Pod ovim okolnostima, javnost čeka nove poslovne izveštaje naftnog sektora. Najviše pažnje biće verovatno upereno u kolone koje iskazuju profit i investicije.
