Ubrzo nakon što je Rusija raskinula sporazum o žitu, koji je do tada ukrajinskim brodovima garantovao bezbedan transport robe, delta Dunava u Rumuniji počela je da se koristi kao alternativna ruta za teretne brodove. U znak nezadovoljstva i pretnje, Rusija je napala dve ukrajinske crnomorske luke i pucala je na teretni brod koji je išao po ukrajinsko žito, ali kanal ne prestaje da bude prometan, a brodovi nastavljaju da plove u istom pravcu.
Kanal Sulina je dugačak 40 milja i vodi od Crnog mora do rumunskih, ukrajisnkih i moldavskih luka u delti Dunava. Ovaj rumunski kanal pripada teritoriji NATO, pa je ujedno i pod njegovom zaštitom.
Američki i evropski zvaničnici su se u petak sastali u rumunskom gradu Galati, gde su pregovarali o transportu ukrajinskog žita i zaključili da će se obim ukrajinskog žita koji se prevozi Dunavom „skromno rečeno, više nego udvostručiti“. Dogovorili su da se tamo postavi nova navigaciona oprema koja će brodovima da omogući da ga koriste 24 sata, a ne samo preko dana kao do sada.
Pre ruske invazije, brodovi su Dunavom prevozili 100.000 tona ukrajinskog žita mesečno, a danas, 18 meseci kasnije, ta količina se udesetostručila i iznosi 20 miliona tona.
Na ulazak u kanal Sulina u svakom trenutku čeka po nekoliko desetina brodova, što ukazuje na to da plovidba deltom Dunava ne posustaje. Kako bi smanjila gužve i ubrzala saobraćaj kroz kanal, Rumunija regrutuje pomorske pilote, koji poznaju rutu i vode brodove do odredišta. Tu su i nadzorne i izviđačke letelice NATO koje patroliraju iznad Rumunije i njenih crnomorskih luka.
Rumunski ministar saobraćaja, Sorin Grindeanu, rekao je da Ukrajina treba da smanji promet svojim rečnim lukama i počne da isporučuje više žita iz rumunskih luka na Dunavu, kako bi luka ostvarila svoj pun potencijal.
Grindeanu je dodao da Rumunija „ne želi da zaradi na ukrajinskom žitu“ i da je „u infrastrukturu luke na Dunavu uložila velika sredstva, kao i u železničku liniju u Galati“.
„Uložili smo mnogo novca u Galati, ali oni to koriste… ne znam zašto ne koriste.“
Ukrajinska delegacija je američkim i evropskim zvaničnicima rekla da će u rumunske luke pristizati sve više žitarica iz njihove zemlje, ali da to „zavisi od toga koliko unaprađuju železničke linije.“
Ako bi Ukrajina potpuno prešla na rumunske luke, izgubila bi značajne naknade za utovar i druge prihode. Zbog gužve na ulazu u kanal Sulina, Ukrajina je pokušala da otvori i drugu rutu ka severu, širenjem kanala Bistroje, ukrajinskog plovnog puta povezanog sa drugim krakom Dunava. Ali taj kanal je opasan zbog toga što prolazi kroz ukrajinsku teritoriju gde može biti napadnut u svakom trenutku, kao i zbog toga što je previše plitak, rekao je rumunski ministar saobraćaja.
„Ukrajinske luke su ranjive na napade, a nemaju ni kapacitete za te količine žita“, rekao je Grindeanu.
Ukrajinske rečne luke su imale važnu ulogu i pre nego što su crnomorske postale nebezbedne. U prvoj polovini ove godine isporučile su skoro 11 miliona tona ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.
Značaj kanala
O kanalu se ranije govorilo i van brodarskih krugova, bio je poznat kao privlačna destinacija za posmatrače ptica i ljubitelje prirode, ali sada privlači pažnju SAD i Evropske unije zbog uvoza ukrajinskog žita.
Rumunski istoričar Konstantin Ardeleanu tvrdi da se u delti Dunav ponavljaju stare drame između Rusije i Zapada, koje su započete još pre skoro 200 godina. Rusija je 1829. godine anektirala deltu i postavila karantinsku stanicu u Sulini, kako bi lekarskim pregledima usporila i ometala transport. To je razbesnelo Veliku Britaniju i zapadne zemlje koje su tim putem uvozile žitarice.
Prepreke u transportu su nestale porazom Rusije 1856. godine u Krimskom ratu, kada je bila primorana da upravljanje deltom prepusti konzorcijumu evropskih nacija, koje su kasnije iskopale i prepravile kanal Sulina.
„Sulina je kao autoput, mora da ostane prohodan“, rekao je Sorin Necula, viši menadžer rumunske Uprave za Dunav.
Za razliku od ukrajinskih crnomorskih voda, rumunske obale kod Suline su do sada uvek važile za bezbedne. Brodovi koji sakupljaju žito duž Dunava uglavnom izlaze iz kanala i putuju do najveće rumunske crnomorske luke Konstanca. U Konstanci se teret prebacuje na veće brodove koji onda izlaze iz Crnog mora, kroz Bosfor i plove dalje do dalekih luka.
Tagovi
