Komadi Berlinskog zida koji su 1989. godine padali na zemlju, pokrenuli su širom zapadnog sveta talas optimizma da će liberalna demokratija postati opšteprihvaćen standard jedne nove Evrope, Evrope bez gvozdene zavese. Srbija je pod autoritarnom vlašću Slobodana Miloševića tokom 1990-ih, propustila deceniju euforične obuzetosti demokratizacijom, za razliku od Mađarske, koja se već 1994. kandidovala za članstvo u Evropskoj uniji. Nakon 5. oktobra 2000. Srbija se pridružuje svom severnom susedu na evropskom putu. Tokom prve decenije 21. veka većina građana u ovim nekada (makar deklarativno) socijalističkim zemljama Evropsku uniju vidi kao destinaciju na kojoj čeka prosperitetna budućnost, a Mađarska ubrzo i ostvaruje članstvo u zajednici evropskih država.
Međutim, što dve zemlje dalje odmiču na evropskom putu, to više deluje da on vodi ka budućnosti u kojoj je EU stvar prošlosti. Nasuprot očekivanjima o uspostavljanju liberalne demokratije prema zapadnim modelima, evropski put Mađarske i Srbije se pokazao kao put u autoritarne sisteme u kojima je građanima, iako uživaju partijski pluralizam i druge institucije tipične za liberalne demokratije, ujedno jasno dato na znanje ko je gazda.
Kakva je uloga EU u uspostavljanju autoritarnih režima Viktora Orbana i Aleksandra Vučića, koji su na čelu partija sa različitom istorijom, i država koje su na različitim pozicijama u odnosu prema EU?
Ceo tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 18. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
Obilić Gavrilo ubija azdaju
Samo kod budala je pad komada berlinskog zida mogao da pobudi ikakav optimizam. Kod punoletnih i pametnih to je značilo da zlo ipak trijumfuje. Uspon 4 Rajha uskoro je osetila Jugoslavija, ili oni delovi Jugoslavije koji su se i ranije suprotstavljali 3. Germanskoj zveri (Rajhu) i njihovim satelitima, u prvom redu Srbija. Srbija je pobedjivala ali sve dok svoju potvrdu ne "zapiša" ulaskom i okupacijom Berlina imacemo problem.