U sukobima između sudanske vojske i RSF-a na desetine ljudi dosad je izgubilo živote.
Sudanske oružane snage lojalne su generalu Abdelu Fatahu al-Burhanu, čoveku koji, de fakto, vlada zemljom. Paravojska pod nazivom „Snaga za brzu podršku (RSF)“ lojalna je bivšem vojskovođi i generalu Mohamedu Hamdanu Dagalu, i sukobi između ove dve glavne frakcije sudanskog vojnog režima očito su uzrokovane borbom za vlast. Sudanom trenutno upravlja Sudanski prelazni vladajući suvereni savet, a na njegovom čelu nalazi se al-Burhan, dok je Hamdan Dagalo, poznatiji i kao Hemedti, njegov zamenik.
Zameci sukoba mogu se pronaći još u godinama koje su prethodile pobuni kojom je Omar al-Bašir, dugogodišnji diktatorski vladar Sudana, zbačen sa vlasti, a koja se se odigrala 2019. godine.
Kada su se, nakon Baširovog pada, pokušaji prelaska na demokratsku civilnu vladu izjalovili, konačan obračun činio se neizbežnim, a diplomate u Kartumu (inače sudanskoj prestonici) upozorile su početkom 2022. na moguće izbijanje nasilja. Poslednjih nedelja tenzije su porasle, a upozorenja se obistinila.
Kako se razvilo ovo vojno rivalstvo?
Pre više od dve decenije, usled sveopšteg porasta nezadovoljstva među sudanskim stanovništvom zbog sve veće političke i ekonomske marginalizacije od strane centralne vlade Sudana, Omar al-Bašir osnovao je RSF kako bi se obračunao s pobunjenicima. U početku je ova nasilna grupacija bila poznata pod nazivom Džandžavid, sve dok je 2013. Bašir nije transformisao u poluorganizovanu paravojnu formaciju i njihovim vođama dao vojne činove pre nego što ih je poslao u Južni Darfur da slome pobunu, a zatim i u ratove koje su pirovali po Jemenu i Libiji.
Hemedtijem vođeni RSF i regularne vojne snage pod Burhanovim patronatom sarađivale su 2019. godine na svrgavanju Bašira. Tom prilikom RSF je razbio mirne demonstracije koje su se održavale ispred vojnog štaba u Kartumu, ubivši stotine ljudi i silujući desetine žena.
Dogovor o podeli vlasti sa civilima koji su predvodili proteste protiv Bašira, a koji je trebalo da dovede do tranzicije ka demokratskoj vladi, raskinut je državnim udarom u oktobru 2021.
Puč je vratio vojsku na čelo države, koja se zbog toga suočila s višenedeljnim protestima, obnovljenom izolacijom i produbljivanjem ekonomskih problema. Hemedti, čovek ogromnog bogatstva, koje je stekao izvozom zlata iz ilegalnih rudnika, bio je glavni protagonista.
Centralni uzrok tenzija koje su u Sudanu opšteprisutne još od pomenutog ustanka jeste zahtev civila za nadzorom vojske i integracijom RSF-a u regularne oružane snage. Civili su takođe pozvali na predaju unosnih vojnih poseda u poljoprivredi, trgovini i drugim industrijama, što je ključni izvor moći za vojsku koja svoje vojne akcije neretko prepušta paramilitaranim organizacijama.
Sudan se nalazi i u nestabilnom regionalnom okruženju i njegova strateška lokacija i poljoprivredna bogatstva privlače moćne regionalne, ali i svetske aktere, komplikujući na taj način izglede za uspešnu tranziciju ka demokratskoj civilnoj vladi.