Šta je Vučić rekao u UN, „1 od 5 miliona“ poručio predsedniku da ne razume šta je autonomija UB, Makron „jedva čeka“ da se uključi u dijalog Beograda i Prištine: Vaš brifing za petak

VUČIĆ U UN – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku da nerešeno pitanje Kosova i Metohije opterećuje ekonomski rast ne samo mladih u Srbiji, već i u regionu i da trajno rešenje mora da bude postignuto tako da nijedna strana neće dobiti sve, ali će dobiti dovoljno.

„Mi smo hrabro i realistično s verom počeli da se borimo za trajno rešenje (za kosovski problem). Niko više od Srbije ne želi rešenje“, rekao je Vučić obraćajući se Generalnoj skupštini UN.

Zato očekujemo da velike sile shvate i podrže naše argumente, istakao je Vučić i dodao da ne može da se pregovara sa onima koji kažu „moje je moje, a da pregovaramo o onome što je tvoje“.

On je dodao da Priština jednostranim potezima, poput uvođenja carina na srpsku robu, sve čini težim, dok je Srbija umereno odgovarala i nije sprovodila kontramere.

Vučić je rekao da je prisustvo UNMIK neophodno, jer pruža sigurnost Srbima koji žive na Kosovu.

„1 OD 5“ MILIONA O VUČIĆU I BLOKADI REKTORATA – Udruženje „Jedan od pet miliona“ saopštilo je da su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vrha Vlade Srbije pokazatelj da oni ne razumeju autonomiju Univerziteta u Beogradu.

Oni su pozvali Aleksandra Vučića da obavlja svoju funkciju „onako kako je to predviđeno Ustavom Srbije i da prestane da vrši pritiske na nezavisne institucije“.

U saopštenju su pozvali Vučića da prestane da „štiti“ ministra finansija Sinišu Malog, koji, kako se istakli, svojim plagiranim doktoratom sramoti i Univerzitet i celu državu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao je u Njujorku izjavu aktivista „Jedan od pet miliona“ da će blokada rada Rektorata UB biti ponovljena ukoliko do 4. novembra sporni doktorat Siniše Malog ne bude proglašen za plagijat i kazao da će „Đura ponovo da se izvinjava što te je tukao“.

AKTIVISTI „ODBRANIMO REKE STARE PLANINE“ U SUBOTU SA VUČIĆEM – Aktivisti udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ razgovaraće u subotu, 28. septembra sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o izgradnji derivacionih mini hidroelektrana na Staroj planini i zaštićenim područjima.

Kako je najavljeno iz tog udruženja, sastanak će početi u 14 časova u zgradi Predsedništva Srbije, a po njegovom završetku, predviđeno je obraćanje novinarima.

Aktivisti udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ i članovi Saveza mesnih zajednica Stare planine mesecima protestuju protiv izgradnje derivacionih mini hridroelektrana na tom području.

Pored zahteva da se zaustavi izgradnja derivacionih mini hidrocentrala na području Parka prirode Stara planina, oni su proglasili i vanredno stanje zbog, kako navode, nepoštovanja zakona i Ustava Srbije zbog izgradnje mini hidroelektrana.

MAKRON: JEDVA ČEKAM DA SE UKLJUČIM U DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE – Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da čeka da se završe izbori na Kosovu, kako bi se uključio u rešavanje problema u dijalogu Beograda i Prištine.

Makron je to rekao u četvrtak u kratkom susretu sa prvim potpredsednikom Vlade i šefom diplomatije Ivicom Dačićem, na čijem kraju je pozdravio predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Prilikom susreta u okviru generalne debate 74. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ministar Dačić je čestitao predsedniku Makronu na odličnom govoru prilikom njegove nedavne posete Srbiji i preneo mu da je njegova poseta jedna od najboljih poseta nekog stranog zvaničnika u istoriji naše zemlje.

Predsednik Markron, koji je bio u pratnji supruge Brižite, odgovorio je da mu je bila posebna čast i veliko zadovoljstvo.

MAKRON O ODLASKU ŽAKA ŠIRAKA – Bivši francuski predsednik Žak Širak, koji je preminuo u 87. godini, bio je „veliki i slobodan Francuz“ i glasnik „nezavisne i ponosne Francuske“, izjavio je sadašnji predsednik te zemlje Emanuel Makron.

„Bio je veliki i slobodan Francuz koji je otelotvorio određenu ideju o Francuskoj u svetu“, rekao je Makron.

Prema njegovim rečima, Širaka ne oplakuje samo Francuska, jer je bio glasnik „nezavisne i ponosne Francuske sposobne da se usprotivi neopravdanoj vojnoj intervenciji 2003. godine u Iraku“.

LJUDSKI LANAC ZA SLOBODU MEDIJA U BUGARSKOJ – Nekoliko stotina Bugara zabrinutih zbog stanja slobode medija u zemlji napravilo je ljudski lanac u blizini sedišta javnog radija, koji je, kako smatraju, meta političkih pritisaka.

Demonstranti, pretežno novinari, bili su raspoređeni na 111 mesta aludirajući na 111. mesto od 180 koje zauzima Bugarska na spisku slobode medija međunarodne organizacije Reporteri bez granica.

Novinari su reagovali na privremenu suspenziju novinarke javnog radija BNR Silvije Velikove, specijalizovane za sudska pitanja.

SAD UVELE SANKCIJE PROTIV RAULA KASTRA – Američke vlasti saopštile su da uvode sankcije protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, optužujući ga za kršenje ljudskih prava i podršku vlastima Venecuele.

U okviru funkcije u kubanskoj Komunističkoj partiji, „Raul Kastro nadgleda sistem proizvoljnog pritvora nekoliko hiljada Kubanaca. Trenutno ima više od 100 političkih zatvorenika“, izjavio je šef američke diplomatije Majk Pompeo.

Sankcije se odnose na zabranu putovanja za Kastra i njegovo četvoro dece.

Kastro više nije predsednik Kube, ali je zadržao funkciju u Komunističkoj partiji.

MUGABE ĆE BITI SAHRANJEN U SVOM SELU, NE U MAUZOLEJU – Bivši predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, koji je preminuo 6. septembra, biće sahranjen u svom selu, a ne u mauzoleju kod spomenika za nacionalne heroje, saopštile su vlasti Zimbabvea.

„Porodica bivšeg predsednika Mugabea izrazila je želju da organizuje sahranu u mestu Zvimba, na severu zemlje“, navela je vlada.

Prvobitno je trebalo da Mugabe bude sahranjen u mauzoleju koji nije bio još izgrađen. Za sada se ne zna tačan datum sahrane u selu.

ŠPANSKA CRKVA SE NEĆE PROTIVITI EKSHUMACIJI FRANKA -Katolička crkva u Španiji saopštila je da se neće protiviti ekshumaciji posmrtnih ostataka Fransiska Franka iz mauzoleja kod Madrida.

Crkva je navela da će poštovati odluku španskih vlasti i da se neće protiviti ekshumaciji Franka.

Vrhovni sud je odobrio vlastima da prenesu ostatke Franka na „diskretnije groblje“.

Diktator generalisimus Francisko Franko (1892-1975) sahranjen je u ogromnom memorijalnom centru „Dolina palih“ posvećenom svim žrtvama španskog građanskog rata. 

Španski parlament je 2017. usvojio tekst o premeštanju Franka pozivajući se na raniji zakon o odavanju pošte žrtvama njegove diktature. 

PRITVOR ZA SEDAM KATALONSKIH AKTIVISTA – Španski sud je odredio pritvor za sedam pristalica katalonske nezavisnosti i otvorio istragu o tome da li njihovi navodni planovi da počine nasilje eksplozivom spada u terorizam.

Istražni sudija je pronašao znake da bi aktivisti, uhapšeni ove nedelje, mogli da budu deo separatističke organizacije koja navodno namerava da koristi „sva sredstva, uključujući nasilna“ za uspostavljanje nezavisne republike u španskom regionu Kataloniji, saopštio je sud.

U saopštenju se navodi da kaucija za sedmorku nije odobrena i da će detalji istrage ostati tajni.

NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA KOJI JE NA SVIM KIOSCIMA

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

NASLOVNE STRANE DNEVNIH NOVINA