U svom prvom obraćanju na inauguraciji – nadamo se da mu je to i poslednje – Donald Tramp je govorio o pokolju Amerike. Sada je to i dobio. Ono što nismo znali u januaru 2017. bilo je da on nije tu da spase Sjedinjene Države od ovog pokolja, već da ga izazove; da podsticanje na nepočinstva nije samo odlika njegove kampanje, već i njegove vladavine. Kada istoričari budu pisali o Trampovoj eri, verovatno bi mogli da kažu da je epitom njegovog predsednikovanja ovaj trenutak, kada jedan policajac-sadista kleči na vratu Afroamerikanca skoro devet minuta, nakon čega ulice eksplodiraju u besu.
Derek Šovin nikako nije prvi policajac koji je maltretirao i linčovao jednog Afroamerikanca. Ali on je otelotvorenje nečeg suštinskog u trampizmu: tog osećaja da smo „mi“ protiv „njih“. To je taj otrovni etos u srcu policijske brutalnosti, i septička srž ovog predsednika. Ni toksični policajac ni Donald Tramp ne vide sebe kao sluge naroda. Oni služe samo sebi. Svi drugi su neprijatelji.
Policija je od Trampa dobila mnoštvo perverznih poruka. On ih je ohrabrivao da prihvate te gorke anđele svoje prirode. Pre tri leta, držao je govor u državi Njujork, potcenjujući policajce koji spuštaju glave osumnjičenih kada ih ubacuju na zadnje sedište automobila: „Možete da maknete tu ruku, okej?“ (Čitav jedan odred momaka u plavom, smešten iza njega, pao je u fras od smeha.)
Jedan od njegovih tvitova koji govori mnogo bio je onaj o junaštvu i pronicljivosti Tajne službe – i pretnja da će napujdati „najzločestije pse i najzloslutnije oružje“ na masu okupljenu oko Bele kuće ukoliko stvari eskaliraju. On je citirao i Voltera Hedlija, bivšeg šefa policije Majamija, koji je 1967. rekao ono „Kada počne pljačka, počinje i pucanje“. Ta rečenica ponovo se pojavila, ovog puta u Trampovom tvitu, 29. maja.
A to je i poenta, zar ne? Tramp, koji je stekao politički kapital na izmišljanju apokrifa o poreklu prvog Afroamerikanca na čelu države, uživa u raspirivanju rasnih tenzija. Oni–mi. Zone sukoba su njegove zone komfora, savršene da potpali svoju bazu.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki Nedeljnik od četvrtka, 11. juna.
Digitalno izdanje dostupno je na Nstore.rs
Svi čitaoci na dar dobijaju i četvrtu knjigu iz edicije „Velike biografije“: „Aleksandar Leka Ranković: Srpski mit, jugoslovenska tragedija“
Tagovi
Donald Stays
Realno je da tolika zemlja ima probleme , ali da ne preterujemo , u poredjenju sa drugim zemljama , malo je i neozbiljno. Čini se da su “ nemiri “ vise nastali kao projekat , dopuna u nedostatku pravih vesti ili mozda odvlačenje paznje sa istih. Najlepse u tome je, ( zasta je naravno Tramp opet kriv ili zasluzan) da su problemi , napokon , unutar granica SAD . Hvala
Владимир
Надамо се да ће Трамп одржати још један инаугурациони говор.
Milan
Са становншта нормалног становника света ван САД је Трамп најбољи председник те државе после другог светског рата. Човек је на том месту а ни један једини рат није започео а имао је прилике. Те прилике су му наметане и подметане али се он на то није упецао. Како све то изгледа грађанима Сјдињених америчких држава свима нама није баш најјасније али сасвим сигурно није као што је приказано у овом треће разредном чланку који не заслужује превод на српски језик.
Predragg
Zanimljivo kako nasi ultradesnicari vole Trumpa. Kao da se radi o nekom uspesnom malom coveku koji je i pored svih nedaca uspio.Milijarder ,egomanijak koji je 4 puta prijavio bankrot je sramota Republikanske stranke i USA. Predstavnik krupnog kapitala ,sto je daleko od obicnih malih ljudi. Slon i nosorog koji trci po staklenoj radnji.Ekonomski anarhista koji najvise steti svojoj drzavi,imperiji u zalasku. Edip i Neron.21 veka.