Praznici su za mnoge vreme ljubavi, smeha, okupljanje sa porodicom uz miris kuvanog vina i izobilja hrane, skečeve malog Kevina Mekalkina ili Žike Pavlovića, kako ko voli. Sa decembrom počinje i sezona povezanosti, zajedništva i radosti koju donosi praznična atmosfera. Ipak, za milion ljudi dolazeći praznici donose sa sobom i mali milion borbi. Nismo svi isti, niti slavimo isto.
Jedan deo planete će otvarati poklone uz jelku sa porodicama, dok će za drugi deo praznici biti hladan šamar realnosti, podsećajući ih na odsustvo voljenih osoba ili na teškoće s kojima se svakodnevno bore. Na primer, gubitak porodice kroz otuđenje je sve češći izvor bola tokom praznika kažu psiholozi, a broj ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom je u porastu.
Ova dva sveta nisu isključivo posledica socijalnih razlika (iako jesu i to), već i emotivnih rana koje neki ljudi nose duboko, skrivene od očiju drugih.
Iako su braća i sestre često naši prvi i najduži odnosi u životu, istraživanja pokazuju da čak 28% braće i sestara doživljava neku vrstu otuđenja. Ovaj gubitak menja način na koji ljudi doživljavaju prazničnu sezonu.
Neki će se truditi da izbegnu porodična okupljanja, plašeći se susreta sa članovima porodice, dok će drugi osetiti njihovu odsutnost. Praznični trenuci za tren oka mogu postati podsećanje na sve ono što nedostaje, na prekinute tradicije i nesrećne prošle događaje.
Za mnoge, sa zimom dolazi i depresija. Čak i kada su spoljne okolnosti povoljne, duboko u sebi osoba može osećati tugu koju ne može da poedila sa drugima. U tom trenutku, poruke koje nas podsećaju da bi trebalo da budemo srećni i uživamo u praznicima, mogu samo pogoršati naše emocionalno stanje.
Postoji iskušenje da se „krivimo“ zbog osećanja koje smatramo neprikladnim, čime još više potpirujemo svoju bol. Ovaj fenomen, poznat kao „self-denial“, pokazuje da potiskivanje emocija dovodi do do emocionalne disregulacije, depresije i anksioznosti.
Međutim, postoje načini da se suočimo sa osećanjima koja izaziva otuđenje i gubitak, kao i sa izazovima koje donosi praznična sezona, piše Psychology Today.
Dajte prostor emocijama
Pokušaj potiskivanja negativnih emocija je jednako zadržavanju šteneta u kavezu – što ga više zadržavamo, to više pokušava da pobegne. Emocijama je potrebno da imaju prostor za izražavanje. Kao što je govorio psihoanalitičar Karl Jung„Ono čemu se opirete, ne samo da opstaje, već raste.“ Umesto da terate tugu ili ljutnju, dozvolite sebi da ih osetite i da im date prostor da postoje.
Budite Dobri prema sebi
To što ne osećate „prazničnu atmosferu“ onako kako društvo od vas očekuje, ne znači da ste manje vredni, osećajni (nastavite niz) od drugih. Ne čini vas neuspešnim ako ne želite da slavite ili ako ne osećate radost. Tamna strana zahvalnosti i euforije može biti poruka da samo dobre stvari treba primetiti, ali to nije istina. Dozvolite sebi da osetite sve – i dobro i loše. Budite dobri prema sebi. U dijalektičkoj bihevioralnoj terapiji, ovo se naziva „samo-validacija“ . Ova veština nam pomaže da prihvatimo svoja osećanja i da se nosimo sa njima na zdrav način.
Povežite se
Ponekad ljudi koji se osećaju loše skrivaju svoja osećanja zbog drugih. Ali, deljenje osećanja može stvoriti toplinu i povezivanje sa drugima. Empatija nije sažaljenje, već sposobnost da prepoznamo i razumemo da svi prolazimo kroz različite faze radosti, bola i snova. Iskrenost u vezi s našim osećanjima može doneti olakšanje i omogućiti nam da se povežemo s onima koji nas razumeju.