Bežanje od čudovišta, osećaj paralize, kašnjenje na važan sastanak, smrt voljene osobe i gubitak kose i zuba najčešće su noćne more koje uznemiravaju i muškarce i žene. Oko 85 odsto ljudi povremeno ima noćne more, a one se najčešće definišu kao živopisni i uznemirujući snovi zbog kojih se budimo iz sna. Od osam do 29 odsto odraslih u proseku ima jednu noćnu moru na mesec dana, a oko šest odsto ljudi noćne more doživi bar jednom nedeljno, pokazala je studija kalifornijskog Centra za san EOS.
Vrlo je važno razlikovati noćne more od noćnih strahova. Ovi drugi su daleko nelagodniji oblik i tokom njih srce lupa i do 180 puta u minuti, a javljaju u prvim fazama sna. One „obične“ noćne more javljaju se pred jutro. Noćni strahovi pogađaju od tri do pet odsto ljudi, a najčešće su izazvani realnim traumama, zbog čega se savetuje razgovor s psihologom, piše Time Healtland, a prenosi 24.hr.
Iako je pravi uzrok noćnih mora nepoznat, utvrđeno je da na njihovu učestalost utiču stres, alkohol, antidepresivi, narkotici i traume.
„Takođe, žrtve noćnih mora često su kreativni ljudi s velikom maštom“, kaže voditelj EOS centra Metju Mingron.
On savetuje da se ne opterećujemo noćnim morama jer bi pridavanje značaja takvim snovima moglo da stvori kontraefakt i da podstakne razmišljanje o negativnim scenarijima pre spavanja, a to će samo da potencira da se ponovo javljaju. Kod takvih snova pomažu tehnike opuštanja, koje su posebno korisne u prvim trenucima posle buđenja.
Muškarci češće imaju noćne more o nasilju i sukobima, a žene više brinu napadi, ili gubitak nekoga bliskog, pokazala su istraživanja. Žene takođe sanjaju intenzivnije i strašnije more od muškaraca zbog promena u temperaturi tela, koju izazva promena nivoa hormona tokom ciklusa.
Tagovi
