Svaki put kada Svetska organizacija za intelektualnu svojinu objavi novi GII (Globalni indeks inovativnosti), svi koji znaju o čemu se radi prvo pitaju: gde je Srbija? Prirodno, ljudi vole rang-liste, a GII govori o tome gde je koja zemlja kada je reč o inovacijama. Neke zanima samo naša „pozicija na tabeli“ i kako se poredimo s komšijama, ali GII je osetljiv alat i nudi mnogo dragocenih uvida – ne samo gde smo nego i zašto smo tu gde smo, šta nam dobro ide, a šta baš i ne, gde treba da dodamo gas, šta rade drugi koji napreduju… Treba to iskoristiti.
Kriza? Ne važi za inovacije…
Novi izveštaj je posebno interesantan zbog perioda za koji je izašao. Malo je reći da je bio izazovan. Poteškoće su zabeležene u eksternim faktorima kao što su još uvek prisutna pandemija, rat u Ukrajini i veoma komplikovani geopolitički odnosi, i bile su primetne u brojnim tehnološkim procesima, nedostatku resursa, lancima snabdevanja…
Ali sve to izgleda nije uopšte smetalo inovacijama, pa ni investiranju. U tome i jeste lepota indeksa, da pokaže te stvari. Broj i vrednost VC ulaganja porastao je za čak 46%, uz rast vrednosti od 126%. Rastao je broj naučnih publikacija i međunarodno odobrenih patenata. Više se trošilo na R&D. Nauka je napredovala, naročito domen zdravstva i digitalnih tehnologija. Možda je to i očekivano, posle pandemije, ali sada su to egzaktni uvidi. U pitanju su trendovi koji su pandemiju preživeli i sada se nastavljaju.
Gde smo i kako se poredimo s komšijama?
Od 132 zemlje, Srbija je na 55. mestu. Pali smo za jedno mesto, ali kad se sve uzme u obzir, uopšte nismo loši. U Evropi, od 39 zemalja, mi smo 32, ali tu smo okruženi sve samim globalnim liderima i to nije nikakav neuspeh. A kad se poredimo sa zemljama sa srednjim višim nivoom dohotka, što je negde naša kategorija, Srbija je u top 10, zajedno sa Kinom, Brazilom, Južnom Afrikom… To uopšte nije loše. Još bolja vest je da se ove godine prvi put pojavljuje srpski S&T klaster (Beograd). Nije u prvih 100, ali tu je i možemo da budemo ponosni. Ako se uporedimo s bliskim ekonomijama, kao što su Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Rumunija, negde smo među boljima, negde kaskamo, a ukupno, držimo se odlično.
Od stvari koji se vrednuju, više je domena u kojima napredujemo nego onih gde imamo neki problem. Što se tiče kvaliteta humanog kapitala i istraživanja, infrastrukture, poslovne sofisticiranosti, nivoa znanja i tehnoloških rezultata, tu imamo skok, mada ne veći od 10%. U ostala tri domena – institucijama, kreativnim rezultatima i tržišnoj sofisticiranosti – imali smo pad. Konačni rang zavisi i od rezultata drugih, pa računica nije jednostavna.
Šta je potrebno za skok?
Ako želimo da jačamo svoj inovacioni potencijal, a to danas uglavnom znači i privredu u celini, potrebne su nam smernice. GII nam ih jasno daje, prema mnoštvu preciznih kriterijuma.
Za zapaženiji skok, jasno, moramo da prepoznamo na šta treba da se fokusiramo. I da ne vidimo to kao slabe tačke ili nešto što nam „ne leži“, nego kao šanse, prilike za rast. Tome GII i služi. Na primer, nismo se proslavili kod poslovne i tržišne sofisticiranosti i kreativnih rezultata, i to nije od juče. Time treba da se bavimo, ali ne da bismo bili bolji na rang-listi, nego da bismo bili konkurentniji kao privreda.
Šta nam je raditi?
Potrebno je da se usmerimo na ono na šta je moguće uticati, stvari koje je moguće brzo unaprediti i one koji „vuku“ druge. Da učimo od boljih, ali i da pratimo gde napreduju slabiji od nas. Dok jačamo tamo gde smo tanki, da ne padnemo tamo gde smo jaki, jer danas je malo potrebno da te neko prestigne, a pad ume da bude veći od postignutog napretka.
Da radimo zajedno, strateški, na projektima zasnovanim na podacima. Nije da toga nema. Jedan takav je i „Srbija inovira“ koji je pokrenuo ICT Hub, uz podršku USAID-a. Okupljamo čitav ekosistem, institucije, privredu i građane, oko stvari za koje verujemo (a imamo i podatke), da nam mogu doneti rezultate. Da Srbiju mogu učiniti konkurentnijom. Rang-liste će to samo zabeležiti.
Tagovi
