Godinama unazad, industrija kriptovaluta daje mnoga obećanja. Skoro sva deluju savršeno. Međutim, malo šta se od toga ostvarilo. Umesto toga, poznati su samo slučajevi prevara i zločina.
Ipak, ova tehnologija je danas, posle pobede Donalda Trampa na izborima u Sjedinjenim Državama, bliža ostvarivanju svog mejnstrima nego ikada ranije. Politički komiteti su investirali dosta kako bi u Predstavničkom domu i Senatu bili izabrani pro-kripto kandidati.
A sam predsednik Donald Tramp je zagovornik kriptoindustrije.
Poslednjih godina smo se naslušali negativnih vesti o ovoj industriji – da su, recimo, pojedine kompanije doživele tržišni krah ili da su njihovi direktori otišli u zatvor.
Međutim, politički događaji kripto industriji daju novu nadu. Industrija je u ove izbore uložila najmanje 245 miliona dolara (a to je skoro polovina svih korporativnih donacija). Za uzvrat, na vlasti će imati na stotine njihovih simpatizera.
The Atlantic piše da industrija, navodno, već snažno lobira kod Trampa i njegovih saveznika za povoljnije propise i širi uticaj u Vašingtonu.
Tramp je jednom okarakterisao bitkoin kao „prevaru“, ali ga je tokom svoje najnovije kampanje često pominjao i upoređivao sa „industrijom čelika pre sto godina“.
Kripto svet nove poluge koristi da radi na svojim interesima, a čini se da je glavni među njima otpuštanje Gerija Genslera, predsednika Komisije za hartije od vradnosti, koji je pokušao da se obračuna sa industrijom.
Oni teće da se usvoje propisi koji su povoljni za rast njihovih kompanija.
„Poruka industrije zakonodavcima jeste da učine kripto normalnim. Da je regulišu i uvedu pravila u toj sferi“, napisao je Kristofer Bim, novinar Atlantika.
Iako je Tramp, a u manje vidljivoj meri i potpredsednik Džej D. Vens, podržao kripto industriju, to nije stranačka stvar. I Kamala Haris je tokom svoje kampanje govorila o podsticanju tehnologije, a kripto politički komiteti su podržali sve kanidate koji su „za njih“.
Cena bitkoina je prekjuče dostigla najviši nivo – više od 93.000 dolara. Industrija se priprema da dodatno ulaže u politiku i svoje predstavnike u toj sferi, jer planira da se prikaže kao pouzdana i željna da doprinese društvu. Oni tvrde da su „loši akteri“ poput Sama Bakmana-Frida izbačeni i da je kripto spreman da nastavi dalje.
Jedan deo njihovih napora o normalizaciji jeste upravo lobiranje da se u Kongresu donese zakon kojim se kripto novčići klasifikuju kao roba, a ne kao hartije od vrednosti. Jer prve imaju manje zahteva za otkrivanje podataka.
Čini se da je kripto industrija pronašla svoju novu svrhu – investiranje novca u ubeđivanje vlade da joj pomogne da preživi.
