Sanjanje je mnogo više poput dnevnog razmišljanja, što ne znači da su snovi besmisleni. Istraživanja sugerišu da, dok sanjamo, zapravo samo obrađujemo ista interesovanja koja imamo i tokom dana.
Ako se probudite usred noći i shvatite da vam srce lupa, a disanje je ubrzano jer ste na razgovoru za posao došetali samo umotani u peškir, ne brinite se previše jer snovi ne moraju obavezno da otkriju sve najdublje tajne, pišu 24sata.
U zavisnosti od toga gde i šta čitate, verovatno ćete pročitati da vas je obuzela teskoba zbog posla, osećaj stida, neprijatnost ili se možda javio duboko potisnut unutrašnji egzibicionizam. Međutim, sve to nije dokazano nijednim naučnim istraživanjem, piše Live Science.
„Snovi mogu da pruže koristan uvid u naš život. Međutim, oni ne sadrže simbole. Nijedan rečnik ili tumač snova ne može da vam kaže šta san zaista ‘znači'“, kaže Didre Baret, psihološkinja i istraživačica snova na Harvard Medical School.
Ljudi dugo traže smisao u snovima. Drevni stanovnici Mesopotamije i Egipta videli su ih kao poruke bogova. Grci i Rimljani koristili su ih za predviđanje budućnosti. Ali, verovanje da simboli u snu nose tajnu istine o nama samima potiče od psihologa 19. veka, Sigmunda Frojda.
On je protumačio da snovi funkcionišu kao svojevrsno ispunjenje želja, otkrivajući naše duboko potisnute želje i namere.
Dnevno razmišljanje
Zapravo, sanjanje je mnogo više poput vašeg dnevnog razmišljanja, što ne znači da su snovi besmisleni. Istraživanja sugerišu da dok sanjamo, zapravo samo obrađujemo iste interese, sećanja i zabrinutost, koji bi nas obično okupirali tokom dana.
„Imamo ista maštanja, razmišljamo o strahovima i o onome što nas ugrožava. Razmišljamo o svom životu i ljudima kojima smo okruženi, voljenima“, kaže Baret.
Produžetak naših misli
„Snovi imaju psihološko značenje i više su produžetak naših budnih misli i briga“, objasnio je G. Vilijam Domhof, istraživač snova na kalifornijskom Univerzitetu Santa Kruz. Studije sugerišu da su snovi priče iz našeg svakodnevnog života uverljivije i od trostrukih akcionih filmova, pišu 24sata.
Iako su snovi sličniji budnim mislima nego što možemo da pretpostavimo, naš mozak funkcioniše malo drugačije dok spavamo.
„Naš um tada deluje u vrlo različitom biohemijskom stanju“, kaže Baret.
Tokom sna menja se koktel hemikalija u našem mozgu. Neki delovi našeg mozga postaju manje aktivni, dok su neki pojačano aktivni. Sekundarni vidni korteks – deo našeg mozga koji oblikuje slike – postaje aktivniji, pomažući nam da proizvedemo živopisne slike koje „vidimo“ tokom spavanja. U međuvremenu, prefrontalni korteks, koji obično filtrira naše misli, privremeno se ugasi.
„Dijalog se pojavljuje između delova uma koji funkcionišu više u simboličkom smislu i delovima uma koji funkcionišu u logičkom smislu“, kaže psiholog i psihoanalitičar Karl Stakenberg sa Univerziteta u Sinsinatiju.
Ipak, ne postoji formula za tumačenje snova. Snovi, slažu se stručnjaci, nude uvid u to kako obrađujemo informacije tokom trećine života koje provedemo spavajući.
„A barem je u tome Frojd bio u pravu. Uveo je ideju da snovi imaju smisla. Da nam mogu saopštiti nešto o sebi“, kaže Baret.
Tagovi
