Ugledni kolumnista Njujork tajmsa i dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade Nikolas Kristof svake je godine, krajem decembra, pisao tekst koji je ličio na onaj od lane. „Možda mislite da svet ide dođavola, možda ste zabrinuti zbog klimatskih promena ili nagoveštaja nuklearnog sukoba, možda smatrate da su populizam i lažne vesti nepovratno izmenile planetu“, počeo bi, otprilike, Kristof, a onda bi – iz godine u godinu – poentirao: „Ali nemojte da vas skoptiše depresija: 2019. (i 2018, 2017, 2016…) bila je najbolja godina u istoriji čovečanstva.“
Kristof ne bi, naravno, ostao samo na toj rečenici. Ponudio bi dokaze, fakte, ukazao na to da se mediji i humanitarci uglavnom bave lošim vestima, toliko da javnost nekad može da pomisli da svaki trend ide u pogrešnom smeru. Samo što to nije istina: siromašnih je, pisao je on koliko prošle godine, sve manje, obrazovanih sve više, ljudski vek sve duži, zdravlje sve bolje, solidarnost sve rasprostranjenija, mladi ljudi koji se bave aktivizmom sve glasniji…
Do kraja teksta bi vas – nas makar uvek jeste – ubedio.
Ove godine, čak ni Kristof nije smogao snage da napiše taj tekst. Dve hiljade dvadeseta nije bila najbolja godina u istoriji čovečanstva; možda nije bila ni najgora, hajde da ostavimo tu procenu za vremensku i prostornu distancu, pa da vidimo, ali čak i najnepopravljiviji optimista teško bi mogao da nađe opravdanja za sve te smrti, sve to kašljanje, sve te karantine, sve te tuge.
Pre nego što poželite srećnu novu, setite se da je i 31. 12 2019. neko nekome poželeo srećnu i uspešniju novu godinu. Pa ipak, pa ipak…
Neka je tamo, 2020, trag joj se zameo, ali to što je pandemijska godina bila grozna ne znači da ovoj u koju ulazimo u četvrtak uveče treba da uskratimo šansu.
Možda će, baš zato što posle velikih nedaća dođe do velike sreće, 2021. biti godina u kojoj će sve izgledati kako treba. Posle epidemije španske groznice, pre jednog veka, usledile su čudesne dvadesete, sa napretkom tehnologije, sa jačanjem srednje klase, sa zabavama, žurkama, plesom, mnogo smeha i mnogo pesama…
Šta nas čeka u 2021? Zašto bi dvanaest meseci pred nama moglo da bude bolje nego što nam sada izgleda? Zašto se ne treba fokusirati samo na finansijsku krizu, na tegobe i svakodnevne crne brojke?
Možda vam je dosadio izraz „nova normalnost“, ali u toj se sintagmi ipak krije „normalnost“, pa bilo nova ili stara.
Evo razloga zbog kojih bi 2021. mogla da bude najbolja godina u istoriji čovečanstva. Gospodine Kristof, počnite da skicirate svoj tekst…
Vakcine!
Ako je bilo onih koji su sumnjali u nauku, medicinu i ljudski um, valjda ih je prethodnih devet-deset meseci, od proglašenja globalne pandemije do trenutka kada su stigle (ispitane i isprobane) vakcine protiv koronavirusa, zauvek ućutkala. Na početku pandemije, čulo se da će možda trebati da prođu i godine, a kamoli meseci, pre nego što dobijemo pouzdanog kandidata za borbu sa kovidom-19, ali su laboratorije širom sveta prevazišle i sebe i sva naša nadanja.
Vakcinacija je počela čak i u Srbiji – zapravo, kod nas koji dan pre nego u zemljama Evropske unije – a u prvom i drugom kvartalu 2021. biće zaštićen dovoljan broj ranjivih ljudi da se učini da je kraj svih ovih muka na pomolu. Vodeći američki stručnjaci, poput dr Faucija, kažu da će najkasnije do sredine naredne godine prosečan građanin (Sjedinjenih Država, ali nema razloga da tako ne bude i u Evropi) moći da uđe u bilo koju apoteku i zatraži vakcinu. Kada se bude vakcinisalo između 50 i 70 procenata stanovništva jedne zemlje, moći ćemo da zaboravimo na maske, i da slobodno dišemo.
Pfizer i BioNTech, Oksford i AstraZeneca, Moderna, Sinofarm, Sputnik V bili su „brendovi“ koji su obeležili drugu polovinu 2020. i koji su postali važniji od onih izvikanih.
Sve ovo imaće i posledice koje će trajati mnogo duže i od zaštite i od bola od vakcine: svet je, valjda, nakon onog prvog zatvaranja u sopstvene granice, shvatio da je globalna saradnja najvažnija.
Druženje!
Čuvena profesorka sreće sa Univerziteta Jejl, Lori Santos, nije imala dilemu: jedna od najokrutnijih posledica koronavirusa i zatvaranja između četiri zida bilo je onemogućavanje i obesmišljavanje onog što ljude čini ljudima: druženja. Bez druženja, kaže ona, nema poboljšanja sreće, nema osmeha, nema radosti.
Srećan čovek je društven čovek, to će vam reći svaki psiholog. A iako su mnogi čeznuli za malo slobodnog vremena, iako nam se u prvim danima pandemije, kada je panika uminula i kada smo se malo navikli na sastanke preko Zooma i rad u pidžami i čarapama, činilo da je dobro srediti misli i biti sam sa sobom, iako su mnogi naučili i da uče i da se udvaraju preko aplikacija, ništa nije moglo zameniti kafu sa najboljim prijateljem, graju u kafiću ili zadimljenu kafanu.
Sve to moglo bi ponovo da postane naša svakodnevica, da nam fajront napokon opet propisuju konobari a ne članovi Kriznog štaba, da se toliko opustimo da, zamislite, čak i zapevamo u kafani.
Životna sredina!
Beograd se gušio, gušili su se i neki drugi gradovi na Balkanu, ali budućnost – i naravno da to ima veze i sa promenom garniture u Vašingtonu – ne mora da bude tako siva i čađava. Jedna studija Evropske unije pokazala je da je tokom 2020. zabeležen najveći pad u emisiji ugljen-dioksida još od Drugog svetskog rata. To je, naravno, najviše posledica zatvaranja privrede i karantina, ali predstavlja nadu da će, kada se dozovemo pameti, čovečanstvo ipak umeti da reši ovaj problem, sada kada znamo da je moguće.
U julu će Evropska unija zabraniti i plastične predmete za jednokratnu upotrebu, poput kesa. Uprkos tome što su mnogi proizvođači tražili odlaganje ove mere, u Briselu kažu da je odluka konačna. Ako se sprovede u delo kako treba, plastika neće više završavati u okeanima niti u našim rekama. Sem plastičnih kesa, kojih su krcati i vodotoci u Srbiji, ovo će značiti i zabranu jednokratnog pribora za jelo, slamčica, čaša, pa čak i štapića za uši napravljenih od plastike. Ne, ipak, plastičnih flaša za vodu, mada se očekuje da će se pooštriti pravila za njihovo odlaganje i reciklažu.
Filmovi i serije!
Šta smo gledali 2020, gledali smo – a Nedeljnik vas je u nekoliko navrata podsećao da šansu date i onim serijama koje ste možda propustili, ili da obnovite gradivo sa „Sopranosima“, „Six Feet Under“, „The Wire“ – ali naredna godina mogla bi da bude ona u kojoj ćemo se vratiti, kako se to nekada govorilo, „velikom ekranu“. Serije su sjajne, Netfliks, HBO i Prime imaju svašta (još da stignu i Apple i Disney…), ali malo toga će posle svega pričati o slobodi kao žamor u krcatom bioskopu, krckanje kokica, poneko „sedi dole, bre“ i kad neka mama čita titlove nekom detetu…
Veliki filmski studiji su odložili većinu svojih blokbastera planiranih za prošlu godinu, pa će nas u 2021. čekati premijera za premijerom za premijerom. Stižu četvrti nastavak „Matriksa“, 25. film iz serijala o Džejmsu Bondu (verovatno poslednji sa Danijelom Krejgom), film o Elvisu Presliju „Elvis in November“ u kojem će Tom Henks glumiti notornog menadžera Pukovnika Toma Parkera, nova adaptacija čuvenog naučnofantastičnog klasika „Dina“, te „Priča sa zapadne strane“ Stivena Spilberga.
Serije neće posustati: HBO je najavio seriju nastalu na osnovu Oskarom nagrađenog filma „Parazit“, Amazon snima „prikvel“ serijala „Gospodar prstenova“, dolazi druga sezona „The Witcher“, treća „Succession“, nastavak „Stranger Things“ u kojem će zaigrati i Nikola Đuričko…
Povratak muzike! (I Evrovizije!)
O tome koliko su i muzičarima i fanovima nedostajali koncerti, festivali, male svirke, velike svirke, opširnije u tekstu Branka Rosića u ovom dvobroju. Najveći svetski bendovi i muzičke zvezde već su zakazale turneje za godinu pred nama. Neko se već – a nije to uopšte toliko nelogično – našalio, kada je izašao raspored koncerata grupe Guns’N’Roses, da nije pandemija gotova onda kada to proglasi Svetska zdravstvena organizacija, već kad odluči Eksl Rouz.
Čini se da ćemo na pravi povratak (pravih) festivala morati da čekamo do 2022. godine, ali organizatori, od Srbije do Kalifornije, daju sve od sebe da makar sa ograničenim kapacitetom i makar sa „brzim kovid testovima“ omoguće najlepšu letnju zabavu za mlade i one koji više nisu toliko mladi.
Jedno je sigurno: sa onim zastavama u prvim redovima ili ne, u 2021. će definitivno biti održan izbor za Pesmu Evrovizije, verovatno najgluplje a najbolje (važi i obrnuto) takmičenje koje možete da gledate svakog proleća. Srbija će ponovo učestvovati, ponovo će se navijati, opet će biti politike, komentara, tvitovanja, a provući će se, verujte, i neka dobra pesma…
Olimpijske igre! Evropsko prvenstvo! Stadioni!
Da smo mogli da se kladimo da će jedan događaj uspeti da pobedi pandemiju, bile bi to letnje Olimpijske igre. Ne zato što iko i dalje slepo veruje u duh olimpizma ili ono da je, ma ‘ajte molim vas, stvarno samo važno učestvovati, već zato što je trebalo da se održe u Tokiju. A ako neko zna, zna Japanac…
Igara nije bilo u 2020, pa će dizajneri morati da se pomuče sada kada godina nije naoko – i samo naoko! – toliko lepa, ali će od 23. jula do 8. avgusta, a zbog vremenske razlike uglavnom u jutarnjim i popodnevnim časovima u Srbiji, na borilišta izaći najbolji sportisti sveta, među njima i brojni predstavnici naše zemlje. Čekaju nas četiri nova sporta, između ostalog i karate, ali i skejtbord.
U godini za nama trebalo je da se igra i posebno, jubilarno Evropsko prvenstvo u fudbalu. To zašto ga nije bilo već znamo, to zašto tamo posle dvadeset godina ponovo neće igrati Srbija, to isto znamo. Cinici bi rekli da je tako lakše: leto bez stresa i bez nerviranja.
Sa sve većom imunizacijom stanovništva, očekuje se da počne da se popušta i sa merama koje propisuju da na stadionima širom planete nema ljudi. Crvena zvezda igra utakmicu šesnaestine finala Lige Evrope u februaru, protivnik je veliki Milan (veliki danas najviše zbog imena, ali i zbog Zlatana Ibrahimovića). Nisu velike šanse da pun stadion dočeka rosonere. Ali postoje…
Svemir!
Osamnaestog februara, ako sve bude išlo po planu, jedna mala svemirska letelica proći će nebom iznad Marsa. Iz nje će iskočiti padobran, potom usporiti na brzinu od oko tri stotine kilometara na čas, a iz njega će, kao iz kakve „babuške“, izaći uređaj nalik na kutiju, sa pogonom na osam raketa. Ni tu nije kraj: pre nego što dotakne tlo, ispiliće se još jedan uređaj, na strunama od najlona, i polako se spustiti na površinu. Sve to ćemo moći da gledamo uživo, na Jutjub kanalu Američke svemirske agencije (NASA). To malo, što blinka i švrlja, jeste „Perseverance“, novi rover koji će tražiti znake života na Crvenoj planeti. On bi trebalo prvo da pročešlja krater Jezero, gde se nekada nalazila rečna dolina, da izmeri hemijsku kompoziciju stena, da napravi vrhunske fotografije, da pročeprka ima li organske materije koja je možda preostala, poput vidljivih fosila negdašnjih mikroba.
Nije to jedino što će nas dočekati u svetu svemirske nauke. Krajem oktobra, nakon decenija odlaganja, naslednik legendarnog Habla, teleskop po imenu Džejms Veb, uzleteće na raketi Arijana 5.
Ako sve bude išlo kako nauka zapoveda, on će se parkirati u senci Zemlje, na mestu bez gravitacije, zaklonjen od sunca, i usmeriti svoju moćnu infracrvenu optiku ka dubokom svemiru. Progledaće kroz kosmičku maglu, otkriti nam nove galaksije, zvezde i nebule. Habl je uglavnom mogao da opazi samo vidljivo i ultraljubičasto svetlo, ali Vebovi infracrveni senzori će nam pomoći da se zagledamo u zlatno doba univerzuma, „svega“ milijardu godina posle Velikog praska.
Hoće li nam ovakve vesti pomoći da stavimo stvari, pa i svoje ovozemaljske brige, u perspektivu?
Expo!
Nemaju svetske izložbe više potencijal da izmene ceo jedan grad ili zemlju, ali Expo 2021 Dubai i dalje će biti vredan pažnje. Ne zna se još ni kada će početi – organizatori, koji su uložili osam milijardi dolara u infrastrukturu, kažu da će to sigurno biti u kalendarskoj godini, a da će se nastaviti i u 2022. – ali 192 zemlje imaće svoje paviljone (jedva čekamo srpski i sve reakcije na njega). Posetioci će, kako je najavljeno, moći da otkriju nove mogućnosti u trodimenzionalnoj štampi, da vide kako će izgledati budućnost putovanja, da vide nastupe najvećih svetskih zvezda, da isprate trendove u planetarnoj kulturi i umetnosti…
Nedeljnik!
Niko još nije naglas izbacio tu foru, u strahu od umanjenja plate od simboličnih deset odsto, ali deseti rođendan redakcija Nedeljnika obeležiće radno, iako ne toliko skromno. U narednoj godini izaći će i petstoti broj Nedeljnika, a svakog meseca za čitaoce ćemo spremiti i po vredan poklon.
Bila je ovo godina u kojoj su mejnstrim mediji pokazali svoj značaj, u kojoj je Nedeljniku porastao tiraž i uticaj, u kojoj je naš sajt mnogima bio prva adresa za pravovremene i tačne informacije o pandemiji, politici, sportu…
Veliki intervjui, teme koje umeju da uzdrmaju srpsku javnost, svetske i istorijske ekskluzive i kolumne koje ne štede nikoga se podrazumevaju.
Tagovi
