Komentarisati na TV globalnu politiku je nezahtevan posao jer na našem prostoru publika voli da čuje nekoliko fraza u maniru „prilike su složene i teške“ i završite sa stavom da će prilike da idu u pravcu „daljeg zaoštravanja“. Prazno, folirantski, ali prolazi kod naroda. Sada su okolnosti takve da su fraze postale precizna definicija prilika koje više nije lako oceniti i predvideti. Vesti su postale sumanute. Ko bi pre neki mesec predvideo da će pešadija Korejske narodne armije da krene u rat na ukrajinskoj ravnici gde se borbe vode već skoro hiljadu dana, da ćemo čekati na vesti o srazu Izraela i Irana, da su mrtve sve vođe i komandanti Hezbolaha, komandant Hamasa, Gaze gotovo da više nema.
Na fonu duboke svetske bezbednosne krize u štabu NATO-a kod briselskog aerodroma održali su 17. i 18. oktobra redovni sastanak ministara odbrane članica saveza. Format učesnika pokazuje kako se gleda na bezbednosne prilike iz NATO-a – prvi dan pričalo se o Ukrajini, narednog dana lista tema proširena je i na BiH i Kosovo. Na dnevnom redu bio je Daleki istok i zato su u Brisel prvi put pozvani visoki predstavnici četiri pacifičke partnerske zemlje – Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda.
Bliski istok nije tema NATO-u i jasno je da se tamo Izrael pita i da iza sebe ima podršku velikih sila saveza, ali u „bilateralnom formatu“. Zato na zvaničnim KzŠ i brifinzima visokih predstavnika saveza taj deo planete u plamenu nije pomenut osim onako, u kontekstu NATO-a kroz nastavak rada na zadacima podrške bezbednosnog sistema Iraka, i to bi bilo sve o Bliskom istoku.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
