Ukrajinci pokušavaju da uvere NATO da podrže tzv. Plan pobede. Predsednik Zelenski pojavio se u Briselu 17. oktobra na sastanku ministara odbrane saveza da pogura pet tačaka političko-vojnih mera koje treba da dovedu Ukrajinu u poziciju u kojoj može da se nada da će ruska strana da prihvati primirje, jednog trenutka nekad u budućnosti.
Prva od tih pet tačka predstavlja veliki izazov za savez jer se predlaže da se pošalje poziv Ukrajini za članstvo. Zatim, traži se dalje jačanje podrške ukrajinskoj vojsci i dozvola da se koriste sistemi velikog dometa za dejstva po Rusiji. U toj tački plana jedan element je poseban izazov za Ruse – direktno od NATO očekuje se razumevanje za nastavak napadnih operacija ukrajinske vojske u Rusiji u cilju stvaranja tampon zona,
Treća tačka ja odvraćanje Rusije nenuklearnim, konvencionalnim sredstvima koja bi bila razmeštena u Ukrajini. Četvrta stavka je zajendička aktivnosti SAD i EU na zaštiti ukrajinskih prirodnih resursa i zajedničko korišćenje ekonomskog potencijala. Poslenja, peta tačka je scenario za posleratni period kada se predlaže da se deo ameirčkih jedinica razmeštenih na prostoru saveznika zameni sa ukrajinskim ljudstvom. Tri dodatka su poverljiva i o njima se informišu samo ukrajinski saveznici.
Zelenski mora da pronađe rešenje za izlaz iz situacije u kojoj već punu godinu ruska vojska drži inicijativu uz izuzetak prodora Ukrajinaca u Kurskoj oblasti. To se plaća visokom cenim i na brifingu koji je jedan visoki zvaničnik NATO održao u Briselu navode da su posle krvavog maja ove godine gubitci u septembru novi crni rekord – ceni se da prosečno svaki dan ruska vojska ostane bez 1.271 čoveka što poginulih što teško ranjenih. Mesečna popuna se drži prema procenama NATO na oko 30 ljudi mesečno. Prema tome rashodi su veći od priliva za četvrtinu.
Rusi će nastaviti dalje da ratuju u to nema sumnje, ali primetno je iz odnosa gubitaka i nove popune da nema prostora za formiranje manevarskih snaga potrebnih za eventualni proboj na frontu.
Doduše, Rusi drže čvrsto situaciju u rukama potpunom premoći posebno izratitoj u statistici utroška municije. Šprocene NATO su da Rusija proizvodi čak oko 250 hiljada projektila svakog meseca, orijentaciono tri miliona projektila na godišnjem nivou, a čitava američka pomoć ukrajinskoj vojsci od početka rata je odobrenih tri miliona projektila kalibra 155 mm. Ukrajinski saveznici nisu u prilici da pošalju dovoljno, a Rusima pomažu arsenali Severne Koreje i Irana koji se izdašno prazne. Ceni se da se radi o 300 hiljada projektila prošle godine, desetinu od ruske produkcije, ali radi se o kalibrima koji su kritični ruskoj artiljeriji kao što je 130 mm za reaktivirana stara oruđa M46 za koja nema rezervi u ruskim skladištima. Do sada su Navodno iz Severne Koreje poslani 6.700 kontejnera sa ubojnim sredstvima.
Velika vatrena moć i jurišni odredi donese rezultate za rusku stranu i početkom oktobra zauzeli su Ugljedar i stvoreni su preduslovi za nastavak borbi u Donjeckoj oblasti sa težištem na pravu koji vodi ka Pokrovsku. Ukrajinci se čvrsto drže i ne daju Rusima ni njihovo, još uvek su nakon duže od dva meseca na položajima u Kurskoj oblasti na nekih 800-900 kvadratnih kilometara.
Rusi su se oslonili na potpunu prevlast u vazdušnom prostoru i trude se da razore ukrajinsku vojnu industirju, a elektroenergetski sistem već su doveli u stanje rastrojstva. Dolazi zima i Zelenski pokušava da pripremi teren za održivu aktivnu odbranu i zato u Briselu traži rakete velikog dometa i pride dozvolu da ukrajinski generali odlučuju kada će i gde da koriste ta sredstva.
Tagovi
