Atomska bomba je bačena, a raspoloženje u laboratoriji u Los Alamosu je euforično. Robert Openhajmer ( kog u Nolanovom ostvarenju tumači brilijantni Kilian Marfi), američki fizičar koji je stvorio bombu, pojavljuje se pred svojim kolegama. „Još uvek je prerano prognozirati rezultate bombardovanja”, kaže on. A onda mu se usne razvlače u sablasni osmeh, pa dodaje: “Ali kladim se da se Japancima neće dopasti.”
Japan je nedavno obeležio (koliko god ta reč u ovom kontekstu zvučala morbidno) 78. godišnjicu bombardovanja Hirošime i Nagasakija. U isto vreme, piše The Economist, „Openhajmer“ je zaradio 550 miliona dolara od prodaja bioskopskih ulaznica širom sveta, ovenčavši se titulom filma o Drugom svetskom ratu s najvećom zaradom ikada. Bez obzira što se film više fokusira na naučnu dimenziju, Japanci ne mogu i ne žele da zaborave više od 200.000 poginulih. Mnogi od njih su zgroženi „Barbihajmer” mimovima koji su preplavili društvene mreže, slikama na kojima u roze odeveni likovi “Barbija” mirno posmatraju džinovski prašnjavi oblak u obliku pečurke. Neki korisnici su čak i skovali hešteg #NoBarbenheimer kako bi iskritikovali slične neumesne objave.
Ima i onih Japan aca koji bi žele li da „Openhajmer“ bude emitovan u njihovoj zemlji. Tanaka Miho, anti-nuklearni aktivista, kaže da ovaj film može naterati ljude širom sveta da malo porazmisle o posledicama bombarovanja; rat u Ukrajini od poodavno besni, i stavljanje teme nuklearnog razoružavanja u fokus javnog diskursa čini se neophodnijim nego ikad. U izjavi pročitanoj na Memorijalu mira u Hirošimi, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš rekao je kako „bubnjevi nuklearnog rata ponovo tu tnje“. A Japanci vrlo dobro znaju koliko je taj tutanj užasan.
