Počelo je naizgled neozbiljnim pitanjem, koje sa jedne strane aludira na „bekgraund“ novog predsednika Crne Gore koji se pomalo stavlja na marginu u korist koncepcije o povratku u mračni srednji vek pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkve, a s druge strane za njega, novog predsednika Crne Gore, imajući u vidu kakva je bila predizborna kampanja i šta se sve izdešavalo, može da ima mnogo ozbiljniju simboliku.
Da li je kao oksfordski đak razmišljao da će jednog dana aplicirati za posao na Cetinju, gde zvanično „stoluje“ predsednik Crne Gore, u gradu gde je između ostalog fizički napadnut tokom kampanje.
Ali to je ionako mala fusnota u istoriji koja se odigrala u Crnoj Gori. I da nije Jakov Milatović osvojio nešto manje od 222.000 glasova – što je apsolutni rekord po broju osvojenih glasova u istoriji Crne Gore, jer toliko nije osvajao ni Momir Bulatović u vreme jedinstvenog DPS-a – ušao bi u istoriju kao čovek koji je prvi pobedio Mila Đukanovića. Ipak, verovatno je Milo Đukanović suviše veliki istorijski faktor da nije moglo drugačije nego da na kraju izgubi tako veliko.
Sa Jakovom Milatovićem pričali smo u nedelju, sedam dana posle velike pobede, u danu koji je odvojio da provede malo vremena sa porodicom, suprugom i troje dece. Razgovarali smo uživo – on u Podgorici, mi u Beogradu. To je, valjda, jednostavno kada se pravi intervju sa prvim milenijalcem šefom države na ovim prostorima.
Jakov Milatović, pobednik predsedničkih izbora u Crnoj Gori, u intervjuu za Nedeljnik je govorio otvoreno o svojoj političkoj borbi, protekloj kampanji, kako je spremao taktiku za duel sa Đukanovićem, kakvi su zaista njegovi odnosi sa SPC, kako vidi budućnost Crne Gore i regiona, šta su njega i Crnu Goru danas predstavljaju Srbija i Beograd…
CEO TEKST ČITANJE U NOVOM, SPECIJALNOM VASKRŠNJEM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS
Tagovi
