Šta piše u zaključcima sa jučerašnjeg sastanka posvećenom Zapadnom Balkanu u Berlinu

U zaključcima skupa u Berlinu navodi se da su se Beograd i Priština složili da nastave sa naporima da implementiraju postojeće sporazume i da se konstruktivno uključe u dijalog za normalizaciju odnosa, kroz EU, sa ciljem postizanja sveobuhvatnog i konačnog sporazuma.

Berlinski skup su inicirali nemačka kancelarka i francuski predsednik, Angela Merkel i Emanuel Makron, a u zaključima stoji da je naglašen značaj konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma o, kako se navodi, potpunoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Takav sporazum je, ističe se, ključan za put Srbije i Kosova u Evropu.

Učesnici su se, navodi se, složili da takav sporazum treba da bude sveobuhvatan i politički održiv i da doprinese stabilnosti u regionu.

Naglašan je značaj inkluzivnog i transparentnog pregovaračkog procesa, koji bi trebao da bude praćen merama za izgradnju poverenja.

Učesnici su pohvalili uspešno zaključeni sporazum Grčke i Severne Makedonije o imenu i konstatovali da je taj sporazum izvanredan primer uspešnog rešavanja sukoba.

Berlinskom skupu su prisustvovali lideri zemalja Zapadnog Balkana i Prištine zajedno sa premijerima Hrvatske i Slovenije i visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednikom Evropske komisije.

Na skupu je bilo reči o zajedničkoj evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Učesnici su se, stoji u saopštenju, složili da pojačaju svoje napore na uspostavljanju regionalne ekonomske oblasti u skladu sa izjavom sa Samita u Sofiji za 2018. i zaključcima Predsedništva o samitu Zapadnog Balkana 2018.

Svi učesnici su potvrdili svoju posvećenost saradnji u okviru takozvanog „berlinskog procesa“.

Povezanost, ekonomska saradnja, slobodna trgovina, bezbednosna saradnja, razmene mladih i pomirenje su centralni elementi procesa.

Na berlinskom skupu ponovo je potvrđena podrška lidera zemalja Zapadnog Balkana Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (RICO).

Napominje se da će predstojeći samit biti održan u Poznanu, u Poljskoj.

Učesnici su se, takođe, složili da prošire svoju saradnju kako bi sprečili radikalizaciju i borbu protiv terorizma, nedozvoljene trgovine SALV i ilegalne migracije.

Naglasili su, stoji u saopštenju, učesnici svoju nepokolebljivu posvećenost demokratiji, uključujući centralnu ulogu izbora i parlamentarnih institucija, vladavinu prava i dobru upravu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, te ulogu civilnog društva i nezavisnih medija.

Složili su se da su održive reforme ključne za evropsku perspektivu regiona i za jačanje otpornosti društava na unutrašnje i vanjske izazove našeg vremena.

Učesnici skupa u Berlinu potvrdili su svoju posvećenost stabilnosti regiona.

U tom cilju, učesnici su pozdravili nameru Hrvatske da organizuje samit EU za Zapadni Balkan tokom svog predsedavanja EU 2020.