„Niko osim nas neće stupiti u ovu bitku za srca i umove naših sugrađana. Zato moramo to da uradimo i pobedimo“, rekao je zatvoreni ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni u onlajn izjavi prenetoj iza rešetaka.
Putin (70), najavio je u petak da će se ponovo kandidovati za predsednika, kako bi dodao još šest godina na svojih dvadesetak koliko je već na vlasti. Mogao bi čak i ponovo da se kandiduje 2030.
Glasanje je zakazano za 15-17. mart, a njegova pobeda je gotovo sigurna. Ogromna većina opozicionih ličnosti je ili zatvorena ili je pobegla iz zemlje, skoro sve nezavisne novinske kuće su blokirane, a svaka kritika je prigušena nizom represivnih zakona usvojenih u poslednjoj deceniji.
„Ovo je, u suštini, garancija da (Kremlj) može da proglasi bilo kakav rezultat“, rekao je za AP Nikolaj Petrov, gostujući istraživač u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.
Neki aktivisti se slažu da nema smisla pokušavati da se utiče na ishod izbora. Kažu da će iskoristiti predizbornu kampanju da iznesu svoje stavove o Putinu i njegovoj vladi, kada će „Rusi biti politički aktivniji nego inače“, kaže Leonid Volkov, glavni strateg i šef kabineta Navaljnog.
„Naš zadatak je da obezbedimo da pitanja koja ćemo moći da pokrenemo i stavimo na dnevni red javnosti u januaru, februaru, martu, Rusi pamte čak i posle izbora“, rekao je Volkov koji je napustio Rusiju pre nekoliko godina.
Volkov i njegov tim su pokrenuli projekat pod nazivom „Mašina za kampanju Navaljnog“. Ideja je jednostavna: razgovarati sa što većim brojem Rusa, bilo telefonom ili onlajn, i ubediti ih „da se okrenu protiv kandidata koje mrzimo: kandidata Putina i kandidata ‘rata’ „, kako je sam Navaljni rekao u onlajn postu kojim je najavio taj projekat u junu.
Krajem oktobra, projekat je već imao 170 volontera koji su obavljali pozive, rekao je Volkov, i sprovodio je istraživanje kako bi otkrio specifične pritužbe i potrebe ljudi da bi se prilagodile tačke za razgovor koje će se koristiti u budućim telefonskim pozivima.
Volkov je rekao da je od hiljada poziva samo nekoliko ljudi reklo da je potpuno zadovoljno svime što se dešava u Rusiji i šire.
Drugi su imali bar jednu pritužbu. „Neko je nezadovoljan ratom, neko je nezadovoljan ekonomskom situacijom, neko je nezadovoljan zdravstvenim sistemom, socijalnom pravdom – mnogo je toga“, rekao je Volkov.
Postoje pitanja na koja „vlasti ne mogu da odgovore“, a tim se nada da će Kremlju izazvati „političke probleme“ postavljajući ih Rusima, rekao je Volkov. Nesposobnost vlasti da se pozabave ovim pitanjima „izazvaće frustraciju i bol, političke probleme za Putina koji će samo rasti“, smatra on.
Uoči Putinove objave tim je postavio noge bilborde u Moskvi, Sankt Peterburgu i drugim ruskim gradovima na kojima je pisalo „Rusija“ i „Srećna Nova godina“ s linkovima i QR kodovima veb stranice pod nazivom „Rusija bez Putina“. Sajt poziva ljude da „ubede najmanje 10 ljudi da deluju protiv Putina“ i govori o raznim načinima kampanje.
Antiratni komitet – još jedna opoziciona snaga koja ujedinjuje istaknute aktiviste u egzilu, poput bivšeg tajkuna Mihaila Hodorkovskog, šahovske legende Garija Kasparova i bivših poslanika koji su postali opozicioni političari – Genadij Gudkov i njegov sin Dmitrij Gudkov, takođe planira kampanju pod nazivom „Ne Putinu!“.
Genadij Gudkov je za AP rekao da je opšti cilj kampanje da se Rusima objasni „kakva bi budućnost mogla da bude bez Putina“ – bez rata, bez represije, sa vladom koja se fokusira na stvari poput ekonomije, nauke i obrazovanja.
Moguća taktika na dan izbora, rekao je Gudkov, mogla bi da bude pozivanje Putinovih kritičara da izađu na izbore u određeno vreme da bi nastali dugi redovi koji pokazuju koliko mu se ljudi protivi: „Ako će zemlja, elite, svet vide redove ljudi koji se očigledno ne slažu s Putinovom politikom, biće dovoljno“.
Jedna grupa, međutim, smatra da je dug put za predlaganje kandidata za izazivanje Putina na biralištima. Projekat pod nazivom „Naš štab“ kojeg je pokrenulo nekoliko aktivista koji pomažu onima koji beže iz Rusije da se smeste u inostranstvu, obećava podršku „demokratskim kandidatima sa antiratnim stavom“.
Koordinator projekta Andrej Davidov rekao je za AP da mogu da ponude pomoć potencijalnim kandidatima u kampanji i proceduralnoj strani, kao što je okupljanje grupe od 500 ljudi koja je po zakonu obavezna da predlože nezavisnog kandidata, ili u prikupljanju i verifikaciji 300.000 potpisa potrebnih za upis na glasački listić.
Da bi dobio podršku „Našeg štaba“, kandidat mora da se suprotstavi ratu i da, ako dođe na vlast, bude spreman da oslobodi političke zatvorenike i sprovede demokratske reforme u Rusiji, rekao je Davidov.
Projekat je već podržao jednog kandidata: Jekaterinu Duncovu, novinarku i pravnicu iz Tverske oblasti severno od Moskve, koja je nekada bila članica lokalne vlasti. Davidov je rekao da razgovaraju sa još nekoliko ljudi.
„Moramo ljudima dati nadu, dati ljudima priliku da progovore. U Rusiji ovih dana nema drugih zakonskih mogućnosti (da se progovori) osim da se podrži antiratni kandidat“, rekao je on. „Minimalni zadatak je da ljudi shvate da ih ima mnogo i da treba da deluju, da brane svoj stav“.
Ambiciozniji cilj je da se registruje opozicioni kandidat koji bi osporio Putina na glasanju, rekao je Davidov. „Radićemo na rezultatu, pobedi i videćemo šta će se desiti“, dodao je on.
Navaljni je u onlajn izjavi pozvao svoje pristalice da izađu na birališta na dan izbora i glasaju „za bilo kojeg drugog kandidata“ sem za Putina što je strategija slična onoj koju je predložio 2012, kada se Putin kandidovao za predsednika posle četvorogodišnje pauze na mestu premijera zbog ograničenja predsedničkog mandata. To glasanje, kao i izbori za parlament mesecima ranije, izazvali su ogromne proteste koji su uplašili Kremlj i doveli do gušenja neslaganja.
Zatim, 2018. godine, Navaljni je pozvao na bojkot glasanja pošto je on isključen iz trke.
Od tada je tim Navaljnog organizovao strategiju glasanja za promovisanje lokalnih kandidata sa najboljom šansom da poraze one koje podržava partija Kremlja Jedinstvena Rusija. Taj sistem još nije korišćen na predsedničkim izborima.
Saveznik Navalniog Ivan Ždanov je za AP rekao da će tim predložiti neke druge akcije na dan izbora, ali je odbio da iznese detalje.
Marija Pevčik, šefica odbora Fondacije Navaljnog za borbu protiv korupcije, pozvala je Evropsku uniju, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo da „učine bolnijim reizbor Putina“ obećavajući sankcije protiv svih poznatih ličnosti koje ga podržavaju.
„Jedna je stvar promeniti sliku profila i reći da ste u Putinovom timu. Potpuno je druga stvar izgubiti sve, uključujući i bankovne račune zbog učešća u Putinovoj kampanji za ‘izbore’. Moramo povećati cenu takve odluke“, rekla je ona. Navedene vlade nisu javno odgovorile na njen predlog.
Petrov, istraživač u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, smatra da je najveći strah Kremlja od izbora to da se naruši Putinov imidž.
Oni smatraju da izbori „moraju da se održe tiho, mirno i da pokažu da narod prihvata vlast onakvu kakva jeste, Kremlju je veoma važno da izbegne bilo kakve zastoje, skandale, koji bi mogli da dovedu u sumnju rezultat koji će biti proglašen“, rekao je Petrov.
