Kako je biti Elon Mask? Gotovo je nemoguće zamisliti. On je jednostavno previše, ovako je svoju kolumnu počeo novinar Gardijana Dejvid Runsman.
Mask je vlasnik tri mega kompanije, jedne izuzetno uspešne (Tesla), jedne ludo aspirativne (SpaceX), jedne razorene (X). Osim toga, on ima mnogo drugih poslova sa strane, uključujući The Boring Company, koja pravi visokotehnološke tunele, Neuralinka koja pravi interfejse između mozga i računara i njegovog trenutno omiljenog kućnog ljubimca kAI, čija je misija „da razume pravu prirodu univerzuma.
On je ponovo, ponovo najbogatije ljudsko biće na planeti, njegova lična neto vrednost ponekad pređe 10 milijardi dolara dnevno, dok se veoma promenljiva vrednost akcija Tesle pomera gore-dole.
Otac je jedanaestoro dece, od kojih je jedno umrlo kao beba. On ima 155 miliona pratilaca na X-u, što je više od bilo koga drugog. Samo nekoliko ljudi, Barak Obama (132 miliona), Džastin Biber (111 miliona), može da ima predstavu o tome kako je to.
Međutim, za razliku od Obame, koji prati 550.000 naloga na Tviteru, Mask prati samo 415.
Maskovi tvitovi nisu čudni, mnogi od njih su prosto konvencionalni. On prati nekoliko najvažnijih ljudi na svetu, Sunaka, Makrona, Modija, Fon der Lajen, EU, američkoi Stejt department, kraljevske porodice .
Njegov timeline je prepun objava u vezi sa Teslom, kao što su vlasnici Tesle, Silicijumska dolina, momak iz salona automobila i mnoštvo drugih srećnih investitora koji ulažu u njegov posao, i provode vreme govoreći velikom šefu koliko je neverovatan.
Novinar Gardijana je istraživao koga i šta Mask prati i zaključio da Mask prati ljude proruski orijentisane i skeptične prema Ukrajini.
Stranice koje prati takođe imaju veze i sa kovid-skepticizmom. Mask prati Džeja Batačarju, profesora medicine sa Stanforda i jednog od koautora Velike Baringtonove deklaracije, koja se zalagala za ukidanje gotovo svih kovid mera i omogućavanje da se razvije kolektivni imunitet.
Na marginama svega toga nalazi se „stalna jadikovka za kraj zapadne civilizacije“. Kako piše u kolumni, Musk prati mnoštvo naloga koji slave klasično nasleđe i tradicionalnu arhitekturu („Zašto ne možemo više da pravimo takve zgrade?“).
Voli vojnu istoriju i priče o herojstvu i glupostima. On misli da idemo u sporo kolektivno samoubistvo tako što nemamo dovoljno dece – „opadanje nataliteta širom razvijenog sveta znači odustajanje od budućnosti ili njeno predanje mašinama“. Mnogi koji vole njegove zasluge u automobilskoj industriji poštuju i njegov stav prema povećanju nataliteta.
Sam Mask, koji kaže da je glasao za Klintonovu 2016. i Bajdena 2020. godine, izgledalo da neko vreme favorizuje Rona DeSantisa, čiju je kampanju pogurao na Twitteru.
On prati Gretu Tunberg i ne troluje je, mada nije jasno da li je to zato što ga zanima šta ona ima da kaže ili samo zato što je ona veoma važna. Nekoliko puta je rekao da je ona „kul“.
U stvari, on ne troluje nikoga, osim analitičara koji umanjuju cene Teslinih akcija.
U intervjuu koji je objavio Taker Karlson, kojeg Mask i prati i promoviše, i koji apsolutno veruje da američka tajna služba prikriva susrete sa vanzemaljcima, Mask je rekao da on zna da to nije istina, iz tri razloga.
Prvo, zato što o svemiru zna više od bilo koga drugog, i čuo bi nešto o tome, a nije. Drugo, zato što svi treba da shvate da je američka vojska zainteresovana samo za povećanje svog budžeta. I treće, zato što bi i sam Mask morao da bude deo zataškavanja, a svako ko ga poznaje zna da nikada ne bi propustio šansu da dobije najviše retvitova u ljudskoj istoriji.
Mask „flertuje sa zavereničkim razmišljanjima, a da nikada ne zaroni u njih“. Na paranoične ideje koje se pojave na njegovm timeline-u napiše: „Zanimljivo“, „Dobro pitanje“ ili jednostavno „!”
Mask se trudi da izgradi svoju ličnost kao „društveno nezgodan tip“ koji postavlja pitanja od kojih drugi zaziru.
Ponosni je autsajder i veruje, poput Grete Tunberg, da mu Aspergerova bolest daje uvide koji su dostupni samo posebnima.
„Afektivni autizam = efikasan altruizam“ – to je jedna od njegovih mantri.
U intervjuu u kojem govori o svom nesrećnom detinjstvu, Mask opisuje egzistencijalnu krizu koju je pretrpeo kao jedanaestogodišnjak, kada je shvatio da ljudska bića skoro da nemaju razumevanja za pravu prirodu univerzuma.
„Samo mlataramo u mraku, izgubljeni i sami.“
Tagovi
