Svakodnevno se barem u jednom trenutku naše misli vrte, prepliću i raspliću, dok stvaramo potencijalne scenarije, razmišljamo o ljubavi, problemima, o životu. Ideje, sećanja i slike dolaze i prolaze. Ovaj fenomen, poznat kao mreža podrazumevajućeg načina rada (DMN), predstavlja srž ljudske kreativnosti. Utemeljivač DMN-a je Markus E. Raičel, a termin je postavio još 2001. godine.
DMN otkriva način na koji naš mozak funkcioniše kada se ne fokusiramo na određeni zadatak, već slobodno sanjarimo ili razmišljamo. Kao što je Džejms Džojs opisao u svom delu „Ulises“, ovaj haotični tok može izgledati nepovezano, ali zapravo skriva tajne našeg kreativnog potencijala.
U junu 2023. godine, istraživači su sprovodili studiju objavljenu u časopisu Brain, koja otkriva ulogu DMN u kreativnom razmišljanju.
Neurohirurg i profesor na Univerzitetu u Juti, Ben Šofti, postavio je elektrode na 13 pacijenata sa epilepsijom kako bi inhibirao aktivnost DMN-a. Ova inovativna studija omogućila je dublje razumevanje funkcionalnosti DMN-a. Rezultati su bili fascinantni – kada je DMN bila suprimirana, kreativnost ispitanika znatno je opala, što naglašava vitalnu ulogu ove mreže u generisanju kreativnih misli. Šofti je objasnio da, iako ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo šta pobočjšava rad mozga, možemo koristiti električne impulse da utičemo na njegovu funkciju.
Pre toga, Šofti je sproveo još jedno istraživanje objavljeno u časopisu Nature, koje je potvrdilo direktnu vezu između DMN i kreativnosti. Njegova saznanja ukazuju na to da DMN ne samo da omogućava generisanje ideja, već i upravlja našim kreativnim procesima.
„Ona proizvodi neprekidan tok misli, koji se, povremeno, sinhronizuje sa drugim mrežama u mozgu“, rekao je Šofti za EL PAIS.
Jedna od ključnih prekretnica u razumevanju DMN i kreativnosti dogodila se 2018. godine kada je Rodžer Beati, profesor na Penn State University, otkrio da se kreativne ideje javljaju kada postoji komunikacija između DMN i dve druge mreže: mreže značaja, koja procenjuje relevantnost informacija, i izvršne mreže, koja nam omogućava fokusiranje na zadatak. Beati je primetio da se ti momenti kreativnosti pojavljuju kada su ove mreže međusobno povezane, omogućavajući nesmetano proticanje ideja. Istraživanje je takođe otkrilo da je u trenutku kreativnog „prosvetljenja“ aktivnost u DMN povećana, dok se istovremeno smanjuje aktivnost u mrežama koje su odgovorne za usmerenu pažnju.
Istraživanje iz 2023. godine sugeriše da mnogi pacijenti sa frontotemporalnom demencijom imaju pojačanu potrebu za umetničkim izražavanjem, što dodatno ukazuje na to da DMN igra različite uloge u zavisnosti od stanja pojedinca.
„Kreativnost se premešta u vizuelne delove mozga kada su veze između nekih područja oslabljenje“, dodao je Šofti, naglašavajući dinamičnost ljudske kreativnosti.
Mnogi istraživači potvrđuju važnost ove mreže, ali neki, poput Džona Kouniosa, profesora na Drexel Univerzitetu, upozoravaju na preterano naglašavanje jedne mreže. Kounios veruje da kreativnost može nastati u momentima kada se ne fokusiramo na zadatak — dok sanjarimo ili obavljamo svakodnevne aktivnosti. „Kreativnost često dolazi kada se naš um oslobađa tereta razmišljanja o rešenju“, objašnjava.
DMN je ključna komponenta u razumevanju ljudske kreativnosti, ali ne možemo je posmatrati kao jedini faktor. Kao složeni fenomen, kreativnost zahteva sinergiju različitih delova mozga, a svaki trenutak inspiracije može biti proizvod složene interakcije između mreža koje čine našu svest. Bez DMN, naš svet ideja bio bi daleko siromašniji — i možda, bez mogućnosti da sanjarimo, ne bismo imali nikakve ideje.
Tagovi
