Bili jednom Topalko, Vladimir Putin, Dejvid Bouvi, Ratko Mladić, Če Gevara i Aleksa Avramović… I ne, ovo nije početak vica. A nije ni jedan od onih nenormalnih snova u kojima ništa nema smisla i zbog kojih pomislite da nešto sa vama nije u redu. U subotu uveče, dugo najavljivanog 10. avgusta, u centru Beograda moglo je da se naleti makar na neke od navedenih osoba, što na majicama i transparentima, što uživo.
I svako ko je nosio te likove na sebi, povremeno bi sa negodovanjem dočekao poruke koje bi govornici na bini suprotstavili njihovim ličnim stavovima. Neko bi opsovao na pomen Evropske unije, neko na pomen Aleksandra Vučića, ali kada bi se sa razglasa čuo uzvik „Nećeš kopati!“, i onaj sa natpisom „Aladdin Sane“ i onaj sa velikim slovom Z na grudima, odjednom bi se našli na istim talasnim dužinama.
Kada su u pitanju brojke i masovni protesti, sa Beogradom nikada nismo načisto. U danima nakon velikog skupa „Rudnika neće biti“ na Terazijama, po medijima su se mogli videti brojevi koji variraju od 25.000 do čak 119.000 demonstranata. Međutim, iako se broj učesnika nekog protesta često uzima kao jedan od glavnih faktora za merenje njegove uspešnosti, on nije i najvažniji. Razlika u tumačenjima stvarnosti, koja u ovom slučaju iznosi oko 94.000, daje nam dovoljno prostora za analizu suštine subotnjeg okupljanja, čija je masovnost tek jedan od važnih elemenata.
Od kada se tema litijuma na mala vrata vratila u naše živote, iako se ispostavlja da je ona uvek bila tu, samo je nismo videli – diskusija na koju je tadašnja premijerka Ana Brnabić „stavila tačku“ januara 2022. godine, ovog leta je počela da se zaoštrava. Samo što to sad više nije samo diskusija.
Kompanija Rio Tinto podnela je tužbu Ustavnom sudu Srbije zbog obustave projekta „Jadar“, zatim je odluka o obustavljanju iz 2022. godine poništena, a na kraju je i nemački kancelar Olaf Šolc svečano primljen u Beogradu, kako bi potpisao „memorandum o razumevanju“ u kojem su se Evropska unija i Srbija razumele oko „strateškog partnerstva u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila“.
Za to vreme građani širom Srbije, dve i po godine nakon „stavljene tačke“ na priču o Rio Tintu, ponovo se dižu na proteste. Mnogi gradovi, varošice, pa i sela – bar prema analizama Arhive javnih skupova, obarali su „lične rekorde“ u masovnosti protestnih okupljanja.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
