Šta pouzdano znamo o dvadesetogodišnjacima u Srbiji?

O mladima se danas u medijima mnogo govori, ali objektivno veoma malo pouzdano zna. Skloni smo da pojedinačne slučajeve ili, još gore, senzacionalističke, ekstremne primere stavova i ponašanja nekritički generalizujemo. Živimo u doba intenzivnih društvenih previranja, kada se navike i vrednosti ljudi snažno menjaju pod uticajem ekonomskih, političkih, informacionotehnoloških, pa i zdravstvenih izazova. Zato je istraživanje životnih navika mladih ljudi u Srbiji pod okriljem projekta simbolično nazvanog „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika izuzetno dragoceno.

Kao u pesmi Prljavog kazališta „Sve je lako kad si mlad“

Briga o zdravlju u početku je nešto što prepuštamo roditeljima, češće majci. Sazrevanje podrazumeva da smo svesni rizika, a zatim i spremni da uradimo nešto konkretno kako bismo ga sačuvali. Iza tih naših akcija stoje određeno uverenje (šta je štetno, a šta korisno), naše navike i uverenja proistekla iz primarne porodice, uticaj vršnjaka, medija, društva, zatim poverenje u tačnost informacija, a potom i cilj koji sebi postavljamo u životu.

Opisujući svoj odnos prema zdravlju, mi zapravo o sebi otkrivamo mnogo više. Takođe, u dvadesetim godinama mladi ljudi svuda u svetu prolaze kroz nekoliko veoma važnih životnih i razvojnih faza. Osim socijalizacije, tu su obrazovanje, odvajanje od primarne porodice i uspostavljanje drugačijih odnosa sa primarnom porodicom, prvenstveno roditeljima. To je vreme kada počinjemo „samostalno da mislimo“, ali i da „brinemo o sebi“. Vreme kada uspostavljamo partnerske odnose, razvijamo zrelu seksualnost, a pri kraju ove decenije mnogi mladi ljudi zasnivaju sopstvenu porodicu i sami postaju roditelji. Dakle, radi se o veoma burnom periodu, koji počinje mladalačkim, superiornim pogledom na svet, a završava se manje ili više uspešnom integracijom u „svet odraslih“.

Od statusa i moći do ljubavi, vere i nade

Ovo istraživanje pokazuje da su mladi vođeni različitim idejama i težnjama, koje možemo definisati kroz pet osnovnih životnih stilova. Najčešće su vođeni stilom koji nazivamo status i moć, a kod mlađih su to i vera, ljubav i nada. Mlađe muškarce, naročito u ruralnim sredinama, određuje stil koji bismo mogli da opišemo kao uživanje bez kompromisa. Starije više determiniše stil lični razvoj i nova iskustva, ali i tradicija i odgovornost. Dakle, među mlađima dominira potrošački duh, kao i zabava, što svakako možemo pripisati globalnim trendovima, ali bi pogrešno bilo reći da mladi ljudi nisu svesni izazova koje donosi savremeni svet. Najčešće pominju negativne promene u okruženju vezane za loš kvalitet vazduha, hrane, vode, ali tu su i društveni pritisci, koji podstiču „borbu za sebe“, kao i činjenica da mladi sve manje vremena imaju za sebe, porodicu, prijatelje, za odmor i lični razvoj. Kod ispitanika postoji svest o rizicima koji ugrožavaju njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Tako su dobijena četiri osnovna faktora – možemo ih opisati kao skup navika koji formira određeni odnos prema zdravlju i svetu.

To su balans između tela i duha, new age vegetarijanci, koji su spremni da učine korak više i promene tradicionalni način ishrane radi zdravlja. Vera i crkva takođe predstavljaju način za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja, kao i stop faktor, koji podrazumeva odbacivanje svih štetnih elemenata koji ugrožavaju zdravlje – od cigareta i alkohola do prekovremenog rada.

Briga o zdravlju kod mladih najčešće počinje kroz fizičku aktivnost i brigu o zdravijoj ishrani. Tada obično počinje i primena suplemenata da bi se „popravila šteta“ izazvana lošom ishranom ili nekom drugom nezdravom navikom. U ovom uzrastu najčešće nema potrebe za drastičnijim akcijama. Zato je najčešća gradacija suočavanja sa zdravstvenim tegobama sledeća: mali problem – internet pretraga, malo ozbiljniji – saveti roditelja i prijatelja, ozbiljniji problem – odlazak kod lekara. Kod blažih bolesti kombinuju se tradicionalni i konvencionalni načini lečenja, ali se kod ozbiljnijih tegoba i dalje najviše veruje lekarima. Mladima je internet prva stanica za informisanje o zdravlju, ali će se, naročito oni mlađi dvadesetogodišnjaci, lakše odlučiti da odu kod lekara. Stariji će, na osnovu saveta ili prethodnog iskustva, pokušati prvo sami da se leče kupujući lekove za koje nije potreban recept.

Šta je sve izvor stresa u dvadesetim?

Kao psihologa, posebno me je zabrinuo i iznenadio visok procenat mladih ljudi koji se žale na neku vrstu psihičkih tegoba. Neobično je da među dvadesetogodišnjacima dobijemo 39% ispitanika koji se žale na umor i 23% onih koji se bore sa depresijom i/ili anksioznošću. Među ostalim bolestima koje su navedene (gojaznost, loš imunitet, hormonske tegobe i štitna žlezda, migrene itd.) možemo prepoznati psihosomatske tegobe koje samo dodatno potvrđuju izloženost mladih ljudi u ovom uzrastu izuzetno visokom stepenu stresa. Bilo bi veoma važno otkriti prirodu i izvor stresa, kao i način na koji utiče na mentalno zdravlje. Deo stresa svakako nose ove formativne godine, kada mladi završavaju veoma važne životne zadatke, od obrazovanja, traženja posla, do formiranja porodice. Međutim, tako je oduvek i svuda, pa bi bilo dobro saznati da li postoje i dodatni izvori stresa vezani upravo za našu sredinu, vrednosti, životne stilove i očekivanja.

Mladima možemo pomoći ne samo vitaminima, mineralima ili probioticima već i stvaranjem društvenih okolnosti u kojima će lakše moći da planiraju svoju budućnost. Primer za ovo sam svojevremeno dobio kada sam radio istraživanje o stepenu sujeverja u našem društvu. Za razliku od, recimo, njihovih vršnjaka u zemljama Zapadne Evrope, naše ispitanike je u seansama kod astrologa zanimalo trojstvo zdravlje/posao/ljubav. U uređenim društvima, po pravilu je pitanje vezano samo za ljubav, jer su posao ali i zdravlje u mnogo većoj meri pod kontrolom čoveka.

Kao važan rezultat istraživanja, treba istaći da je briga o zdravlju u Srbiji i dalje „ženska tema“. Devojke su mnogo informisanije, iz različitih izvora, kako o zdravlju, tako i o farmaceutskim proizvodima. Sklonije su brizi o zdravlju i vođenju računa o ishrani, dok muškarci više vrednuju uticaj fizičkih aktivnosti. Generalno govoreći, muškarci su pokazali veći stepen konzervativizma i tradicionalizma kroz životne stilove i navike, dok su žene otvorenije i spremnije za promene, nova iskustva i nove navike.

Na kraju, možemo zaključiti da su mladi ljudi svesni različitih rizika, ali da njihov odnos prema sopstvenom mentalnom i fizičkom zdravlju u velikoj meri zavisi od njihovog sistema vrednosti i životnih stilova. Zato postoji mogućnost da se briga o zdravlju menja i unapredi.

Istraživanje

Od 600 ispitanika formirana su dva poduzorka, sa mlađom grupom od 19 do 25 godina i starijom grupom, koja je obuhvatala uzrast od 26 do 30 godina. Istraživanje je sprovedeno po naučnim standardima, uzorak je reprezentativan i ujednačen po polu, mestu stanovanja (selo, grad, veliki grad), kao i po stepenu obrazovanja. Obuhvatilo je kvalitativni i kvantitativni deo, pa su dobijeni ne samo merljivi numerički rezultati već i detaljni odgovori, koji detaljnije opisuju stavove mladih ljudi o zdravlju i životnim stilovima i vrednostima.