Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i portal Bazfid njuz saopštili su da počinju s objavljivanjem rezultata istraživanja poverljivih dokumenata iz američkog Ministarstva finansija o sumnjivim novčanim transakcijama širom sveta.
Reč je o više od 2.500 poverljivih dokumenata procurelih iz odeljenja američkog Ministarstva finansija koje se bavi borbom protiv finansijskog kriminala – FinCEN, a koji su novinari Bazfida podelili sa ICIJ i više od 400 novinara iz 108 redakcija u 88 država.
Ovi dosijei su otkrili kako giganti bankarstva na zapadu premeštaju milijarde dolara sumnjivim transakcijama, na svoj i račun njihovih akcionara, istovremeno olakšavajući aktivnosti teroristima, kleptokratima i kraljevima droge širom sveta, piše portal Bazfid.
Dokumenti otkrivaju novčane transakcije od 1999. do 2017. godine koje su finansijske institucije označile kao sumnjive zbog mogućeg pranja novca ili drugih kriminalnih aktivnosti i prijavile ih FinCEN.
Budući da je američki dolar žila kucavica međunarodnih finansija i zajednički imenitelj različitih svetskih valuta, bankarskim klijentima širom sveta je bio potreban pristup.
Međutim, samo su odabrane banke imale dozvolu za obavljanje transakcija u dolarima. Tako su se manje banke u drugim zemljama udružile sa većim institucijama – koje su pezose, juane ili ili neku drugu matičnu valutu klijenata zamenjivale za zelene novčanice, uz naknadu.
Transferi su tako, prolazeći kroz američke banke, omogućili Ministarstvu finansija i mreži FinCEN prednost koju nema nijedna druga zemlja – pristup većini transakcija, kako u SAD, tako i širom sveta.
Šta je uopšte Fincen?
FinCEN je američka mreža za istragu finansijskog kriminala kojoj bi trebalo prijaviti sve sumnje u vezi sa transakcijama izvršenim u američkim dolarima, čak i ako su se dogodile van SAD.
FinCEN prikuplja milione ovakvih izveštaja o sumnjivim aktivnostima, poznatim kao SAR. Banka mora da ispuni jedan od tih izveštaja ukoliko sumnja da neki od njenih klijenata radi nešto nezakonito. Izveštaj se zatim šalje vlastima.
FinCEN izveštaje čini dostupnim američkim agencijama za sprovođenje zakona i finansijskim obaveštajnim telima drugih država. A čak istražuje i sumira poslovanja stranih lidera.
Ovi datoteke pokazuju da su banke u tom periodu otkrile sumnjive novčane transakcije širom planete u ukupnom iznosu više od dve hiljarde milijardi dolara (dva biliona dolara), navodi BBC.
To je poslednje u nizu curenja (Rajski i Panamski papiri) tokom poslednjih pet godina koje su razotkrile tajne poslove, pranje novca i finansijski kriminal.
Izveštaji o sumnjivim aktivnostima primeri su kako se beleže te sumnje. Banka mora da popuni jedan od tih izveštaja ako sumnja da se neki od njenih klijenata operiše novcem iz nelegalnih tokova.
Banke bi trebalo da budu sigurne da ne pomažu klijentima da peru novac ili ga premeštaju na načine koji krše pravila.
Međutim, a i po zakonu, oni moraju da znaju ko su njihovi klijenti. Nije dovoljno podnositi izveštaje o sumnjvim aktivnostima i uzimati prljav novac od klijenata, dok očekuju da će se vlasti pozabaviti problemom.
Ukoliko imaju dokaze o kriminalnim aktivnostima, one moraju da prekinu sa prebacivanjem gotovine.
Zašto je to važno?
Ukoliko planirate da profitirate od nekakvog kriminalnog poduhvata, jedna od najvažnijih stvari koju morata da imate je razrađen način pranja novca, što podrazumeva da prljavi novac – prihode od kriminala kao što je trgovina drogom ili korupcija – prebacite na račun neke cenjene banke gde neće biti povezan za tim zločinom.
Isti proces je potreban i ruskim oligarsima kojima su zapadne zemlje uvele sankcije kako bi sprečile prebacivanje novca na Zapad.
Fergus Šil iz Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) rekao je da su ovi procureli dokumenti „uvid u to koliko banke znaju o beskrajnom tokovima prljavog novca na čitavoj planeti“.
On je rekao i da su ovi dokumenti pokazali da se radi o izuzetno visokim sumama novca. Dokumenti iz FinCEN-ovih dosijea pokrivaju transakcije u visini od oko dva biliona dolara, a oni čine samo delić SAR-ova podnesenih tokom tog perioda.
Šta je obelodanjeno?
ICIJ navodi da su među pet banaka koje se najčešće pojavljuju u „FinCEN dosijeima“ Dojče bank, Benk ov Njujork melon, Standard čarterd, Džej Pi Morgan i HSBC, koje su, kako piše u dokumentima, više puta kršile zvanična obećanja da će postupati ispravno.
Među njima su najveće transakcije u ukupnoj vrednosti od 514 milijardi dolara u banci Džej Pi Morgan i 1,3 hiljade milijardi dolara u Dojče banci, navodi ICIJ.
Te banke su nastavile da izvršavaju transakcije kriminalaca, oligarha i korumpiranih političara, iako su ih američke vlasti već kaznile jer nisu uspele da zaustave tokove prljavog novca, prenosi Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), koja je takođe sarađivala na ovom projektu.
Dokumenta, dodaje KRIK, otkrivaju korupcionaške afere koje su osakatile ekonomije u Africi i Istočnoj Evropi, misteriozne i fiktivne kompanije koje prevarantima pomažu da prevare male porodične kompanije i usamljene penzionere, pljačkaše grobnica koji su založili drevne budističke predmete galerijama u Njujorku, venecuelanske tajkune koji ispumpavaju novac namenjen lokalnom stanovništvu za socijalno stanovanje i škole.
Dokumenti, recimo, pokazuju da je švajcarska banka HSBC omogućila prevarantima da premeštaju milione dolara ukradenog novca širom sveta, čak i nakon što je saznala od američkih istražitelja da je u pitanju prevara.
U 2012. godini, HSBC se suočila sa istorijskom krizom. Nakon što je narko-trgovcima dozvolila pranje novca, banka je kažnjena sa 1,9 milijardi dolara. Obećala je da će promeniti pristup, ali je istraga FinCEN-a utvrdila da je banka navodno nastavila da pofitira od saradnje sa narko dilerima.
Takođe, prema izveštajima Bazfida, ukupna vrednost saradnje sa samo jednim sumnjivim investitorom premašila je 80 miliona dolara, a vlasnik kompanije je od tog novca kupio dva golf terena, dvorac, dijamante i rudnike u Sijera Leoneu.
Dalje, američka banka Džej-Pi Morgan dozvolila je jednoj kompaniji da prebaci više od milijardu dolara preko londonskog računa, a da ne zna čiji je vlasnik. Banka je kasnije otkrila da je kompanija možda u vlasništvu mafijaša sa FBI liste deset najtraženijih lica.
Takođe, Džej-Pi Morgan, ali i Banka Amerike, Sitibank, Ameriken Ekpres i druge banke, kolektivno su obrađivale milione dolara u transakcijama za porodicu Viktora Krapunova, bivšeg gradonačelnika Nur-Sultana (nekadašnje Astane) u Kazahstanu.
Krapunov, koji je već pobegao u Švajcarsku i koji tvrdi da su navodi politički motivisani, kasnije je u domovini osuđen u odsustvu zbog optužbi da je primao mito i proneverio javnu imovinu grada.
Međutim, kako piše Bazfid, nakon zatvaranja slučaja Medof, banka je navodno otvorila račune pripadnicima ruskog organizovanog kriminala, poznatim po trgovini drogom i naručenim ubistvima, kao i po poslovima sa represivnim severnokorejskim režimom.
Takođe, tvrdi se i da je jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina koristio Barklejs banku u Londonu kako bi zaobišao sankcije koje su trebale da ga spreče da koristi finansijske usluge na Zapadu. Deo novca je korišćen za kupovinu umetničkih dela.
Prema obaveštajnom odeljenju FinCEN-a, Velika Britanija se naziva “jurisdikcijom višeg rizika” poput Кipra. To je zbog broja kompanija registrovanih u Ujedinjenom Кraljevstvu koje se pojavljuju u izveštajima. Preko 3.000 kompanija iz Velike Britanije imenovano je u datotekama FinCEN-a – više nego iz bilo koja druge zemlje.
Takođe, Centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata nije reagovala na upozorenja o lokalnoj firmi koja pomaže Iranu da izbegne sankcije.
„Mazaka dženeral trejding“, sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, između marta 2013. i aprila 2014. godine, primila je oko 50 miliona dolara od pet kompanija uključenih u ruski lanac pranja novca koje su manipulisale akcijama na međunarodnoj berzi. Dva meseca kasnije, firma je dobila više od 4 miliona dolara od singapurske kompanije koja praktično i ne postoji.
Dojče banka je prebacivala prljavi novac (pranje novca) za organizovani kriminal, teroriste i trgovce drogom, a Standard čarterd je prebacivala gotovinu za Arapsku banku više od jedne decenije nakon što su računi klijenata u Jordanskog banci bili korišćeni za finansiranje akcija talibana.
Tokom godina dok je ova saradnja trajala talibani su izvršili više nasilnih napada u kojima su ubijani vojnici i civili.
Dokumenti FinCEN pokazuju i da je banka Standard čarted obrađivala stotine miliona dolara za kompanije za koje se sumnjalo da trguju sa Iranom uprkos sankcijama.
Zašto je ovo „curenje“ drugačije?
Poslednjih godina došlo je do velikog broja krupnih „curenja“ finansijskih informacija: Rajski papiri (2017.), Panamski papiri (2015.), Svis Liks (2015.) i LuksLiks(2014.)
FinCEN-ovi dosijei drugačiji su zato što to nisu dokumenti potekli iz samo jedne ili dve kompanije – oni potiču iz velikog broja banaka.
Oni ističu raspon potencijalno sumnjivih aktivnosti u kojima učestvuju kompanije i pojedinci, i postavljaju pitanja o tome zašto banke koje su registrovale tu aktivnost nisu uvek preduzimale nešto povodom svojih sumnji.
FinCEN je saopštio da bi ovo curenje moglo da naruši američku nacionalnu bezbednost, kompromituje istrage i ugrozi bezbednost institucija i pojedinaca koji podnose izveštaje.
Ali on je prošle nedelje ipak izneo predloge za unapređenje svojih programa za borbu protiv pranja novca.
Velika Britanija je takođe najavila planove za reformu svog registra informacija o kompanijama kako bi sprečila prevare i pranje novca.
Portal Bazfid nije otkrio identitet uzbunjivača koji mu je dostavio dokumenta.
Međutim, zaposlena u FinCEN Natali Edvards, uhapšena u oktobru 2018. godine, priznala je u januaru da je prekršila zakon tako što je učinila javnim izveštaje o sumnjivim transkacijama.
Advokat Edvardsove je tada izjavio da je ona to učinila jer je smatrala da se vladine agencije nisu na adekvatan način bavile bitnim stvarima.
Srbija i „slučaj Gajdobra“
KRIK je naveo da je istraživao sumnjive transakcije povezane sa srpskim kompanijama. Prva u nizu jeste fabrika čarapa „Real Knitting“ u selu Gajdobra kod Bačke Palanke
Pomenuta fabrika je u Srbiji primila je novčanu transakciju od 1,2 miliona dolara za koju njujorška banka tvrdi da je moguće pranje novca, piše KRIK, a prenosi N1.
(Bazfid, BBC, ICIJ, KRIK, Beta, N1)
Tagovi
