U Nagorno-Karabahu broj mrtvih raste. Borbe su jutros nastavljene, a zapadni zvaničnici osuđuju odluku Azerbejdžana kojom je pokrenuo takozvanu „antiterorističku operaciju“ u toj oblasti.
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, ali je većinsko stanovništvo jermenskog porekla. Poslednjih meseci su tenzije tamo rasle, a azerbejdžanska vlada i aktivisti su blokirali koridor Lačin, rutu koja spaja Jermeniju i Nigorno-Karabah.
Jermenija i Azerbejdžan su već vodili dva rata zbog spora oko teritorije, a zabrinutost zbog moguće dalje eskalacije raste, piše Gardijan.
EU insistira na dijalogu, Borel se sastaje sa jermenskim ministrom
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove, Đuzep Borel, sastao se sa jermenskim ministrom spoljnih poslova Araratom Mirzojanom i pozvao Azerbejdžan da zaustavi sve vojne aktivnosti.
„Evropska unija osuđuje vojnu eksalaciju. Potrebno je hitno uspostaviti dijalog između Jermena iz Bakua i Karabaha. Ova vojna eskalacija ne bi trebalo da se koristi kao izgovor za prinudni egzodus lokalnog stanovništva“, rekao je Borel.
Jermenski ministar Mirzojan pozvao je međunarodne partnere da „preduzmu hitnu akciju“.
Vašington je pozvao na deeskalaciju
Američki državni sekretar Antoni Blinken razgovarao je sinoć sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom i pozvao ga da prekine sve vojne akcije u Nagorno-Karabahu.
Sekretar je naglasio da nesuglasice i razlike treba prevazići „kroz dijalog“, a predsednik Alijev je izrazio spremnost da zaustvi vojne akcije, i da sazove sastanak stanovnika Nigorno-Karabaha sa zvaničnicima Azerbejdžana.
Alijeva kancelarija je u međuvremenu izdala saopštenje u kojem piše da će „antiterorističke mere biti zaustavljene ako oružje bude predato“.
Blinken je razgovarao i sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom, i tom prilikom rekao da „SAD u potpunosti podržavaju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Jermenije“.
U Nagorno-Karabahu dogovoreno primirje
Dan nakon što je Azerbejdžan pokrenuo vojnu akciju protiv lokalne jermenske vlade u Nagorno-Karabahu, postignut je sporazum o primirju, javili su jermenski i ruski mediji.
Sporazum o prekidu vatre bi trebalo da stupi na snagu u 13 časova po lokalnom vremenu, a uključuje i odredbu o raspuštanju lokalne jermenske vojske, što zvuči kao kapitulacija Azerbejdžanu.
I lokalni zvaničnici u Stepanakertu i u Bakuu potvrdili su da će se predstavnici dve države sastati u četvrtak u Jevlahu, u Azerbejdžanu, gde će pregovarati.
Azerbejdžan je tražio raspuštanje lokalne vlade u Nagorno-Karabahu, a sada tvrdi da ima plan za „reintegraciju ovog regiona u Azerbejdžan“, koji će izneti na sutrašnjim pregovorima.
Lokalna vlast u Stepanakertu nije pomenula nikakvu reintegraciju teritorije. U njenom saopštenju se navodi „povlačenje preostalih trupa i Oružanih snaga Jermenije, kao i opreme i naoružanja sa teritorije Nagorno-Karabaha.“
Obe strane su potvrdile da su sporazumu prisustvovale ruske mirovne snage, koje su raspoređene u ovom regionu od kada je izbio rat 2020. godine.
„Evropa se nada primeni primirja“
Portparol Evropske izjavio je da se Brisel nada da će najavljeni prekid vatre u Nagorno-Karabahu „biti ispoštovan“.
„Države članice, ali i međunarodni partneri se ovim pitanjem bave veoma intenzivno, visoke diplomate razmatraju ovo pitanje u Briselu, a su lideri razgovarali o tome u UN“, rekao je portparol.
„Očekujemo da se neprijateljstavo i vojne aktivnosti prekinu.“
„Najavljeno primirje u Nagorno-Karabahu će koordinisati ruske trupe“
„Sporazum o prekidu vatre između azerbejdžanske strane i predstavnika Nagorno-Karabaha postignut je uz posredovanje komande ruske mirovne misije. Sporazum će se sprovoditi u koordinaciji sa komandom ruskog mirovnog kontingenta“, saopštilo je ministarstvo odbrane Rusije.
Iz ministarstva su naglasili da je trenutno „najvažnije da se vratimo primeni trilateralnih sporazuma postignutih između 2020. i 2022. godine, zaustavimo oružanu konfrontaciju i učinimo sve što je moguće kako bi se osigurala prava i bezbednost stanovništva Nagornog Karabaha. ”
Tagovi
