Šta se „nudi“ u ruskom ultimatumu za predaju Marijupolja i zašto Kijev tvrdi da „nema govora o polaganju oružja“?

(Beta-AFP) – Ukrajinski zvaničnici kažu da su odbili noćas ultimatum Rusije da kapituliraju u Marijupolju, gradu pod opsadom.

„Nema govora o predaji ili polaganju oružja. Već smo obavestili rusku stranu“, rekla je ukrajinska vicepremijerka Irina Vereščuk za ukrajinski list Pravda.

„To je namerna manipulacija i pravo uzimanje talaca“, rekla je ona u osvrtu na ruski zahtev.

Rusko ministarstvo odbrane pozvalo je Ukrajinu da „položi oružlje“ i sačuva stanovnike i infrastrukturu lučkog grada Marijupolja.

„Pozivamo zvanične vlasti Kijeva da budu razumni i otkažu ranija uputstva koja obavezuju militante da se žrtvuju i da postanu ‘mučenici Marijupolja'“, rekao je direktor Ruskog nacionalnog centra za upravljanje odbranom Mihail Mizincev, u poruci koju je objavilo rusko Ministarstvo odbrane.

Prema njemu Rusija i Ukrajina dogovorili su se o putu kojim bi stanovnici Marijupolja mogli da odu do teritorije pod kontrolom Kijeva 21. marta.

„Od 10 sati, po moskovskom vremenu … Rusija otvara humanitarne koridore iz Marijupolja ka istoku, i u saglasnosti sa ukrajinskom stranom ka zapadu“, rekao je Mizinicev.

Vicepremijerka je rekla da „okupatori nastavljaju da se ponašaju kao teroristi“.

„Oni kažu da se slažu da uspostave humanitarni koridor i ujutru bombarduju mesto evakuacije. Vlada čini sve što je moguće. Najvažnija stvar za nas je da spasemo živote i zdravlje naših građana“, rekla je ona.

Prema lokalnim vlastima ruski vojnici su silom preselili oko 1.000 stanovnika grada ka Rusiji i oduzeli im ukrajinski pasoš, što je mogući ratni zločion.

Vicepremijerka je zatražila da se prioritet da humanitarnom koridoru i dozvoli da izađe oko 350.000 ljudi još blokiranih u Marijupolju.

U Kijevu u ruskim udarima noćas poginulo je najmanje šest osoba, konstatovao je novinar agencije Frans pres.

Marijupolj, na jugu zemlje je jedan od glavnih ciljeva u ratu koji Vladimir Putin vodi u Ukrajini, navodi Frans pres. Taj grad predstavlja kopneni most između ruskih snaga na Krimu na jugozapadu i teritorije pod kontrolom Rusije na severu i istoku.

Grad u kome većinski živi rusofono stanovništvo trpi jake udare ruskih snaga od početka invazije 24. februara.

Bela kuća je objavila da će američki predsednik Džozef Bajden otputovati u petak u Varšavu da razgovara sa svojim poljskim kolegom o ruskoj invaziji.

Bajden će prethodno ići u Belgiju da se sastane sa vođama NATO, G7 i Evropske unije, navela je Bela kuća.