U sedamdesetčetvorogodišnjoj istoriji NATO, šefovi država i vlada zemalja članica još nikada nisu bili tako blizu protivniku. Glavni grad Litvanije Vilnjus je na samo 200 kilometara od granice sa ruskim agresorom u Kalinjingradu. A do granice Ukrajine koju je Rusija napala ima 360 kilometara. Granica ruskog saveznika Belorusije, udaljena je samo 35 kilometara.
Za obezbeđenje najvećeg samita šefova država i vlada u istoriji Litvanije njena vojska i NATO stavljaju na raspolaganje 4000 vojnika. Ako dodamo policiju i tajne službe onda je angažovano 12 000 ljudi. Litvanski diplomati kažu da se mora računati sa ruskim „provokacijama“. I nemačka vojska je uključena, protivvazdušni sistemi Patriot su za potrebe samita privremeno stacionirani oko Vilnjusa, a angažovane su i specijalne vojne jedinice.
Šta bi da postigne Litvanija?
Prostor sajma u glavnom gradu Litvanije renoviran je za potrebe samita. Skup će zemlju koštati 38 miliona evra. Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda smatra da su to dobro uložene pare. Kaže da dobro organizovanim samitom Litvanija pokazuje kako je dovoljno „odrasla“ da omogući istorijski skup. Domaćin Nauseda je energični pomagač Ukrajine i zagovornik njenog članstva u NATO-u. Dodaje da mu je važno da NATO pokaže jedinstvo.
Litvanski predsednik kaže da je potrebno da se iskoristi slabost Vladimira Putina posle pokušaja puča Vagnerovih plaćenika. „Neke moje kolege kažu da je jak Putin manje opasan od slabog Putina. Ne slažem se. Moramo energičnije postupati jer smo na istorijskom raskršću. Ako sada ne budemo odlučni i jedinstveni, sutra će biti kasno“.
Šta Ukrajina očekuje od NATO?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta ponavljao svoj cilj: „Ukrajina je spremna za članstvo u NATO. Mi čekamo na to kada će NATO biti spreman za Ukrajinu”. On je rekao da razume da Ukrajina ne može postati član zapadnog vojnog saveza za vreme oružanog konflikta ali očekuje garanciju bezbednosti: ”Garancije bezbednosti nisu važne samo za Ukrajinu već i za okolne države, zbog ruske agresije u Ukrajini i moguće ruske afresije u drugim delovima Evrope”.
Očekivanja Kijeva su velika. Ali nemački kancelar Olaf Šolc, kao i niz drugih šefova država i vlada većih članica, bio je jasan: “Ne može biti pristupanja našem odbrambenom savezu za vreme rata. Jedna od pretpostavki članstva jeste – da nema nerešenih pograničnih sukoba”.
Da li bi brže primanje Ukrajine u NATO bilo bolje?
Stručnjakinja za bezbednosnu politiku pri berlinskoj Fondaciji nauka i politika Klaudija Major smatra da nemački kancelar previše okleva. Ona preporučuje da delovi Ukrajine koji su pod čvrstom kontrolom Ukrajine već sad budu primljeni u NATO. Tako bi, prema njoj, Ukrajina postala pravi saveznik i nju bi onda NATO morao da brani.
„To nije brz i jednostavan proces. Priključenje NATO je povezano sa brojnim rizicima. Ali ako sada kažemo da je članstvo moguće tek posle rata, onda je to faktička motivacija za Rusiju da beskonačno produži rat i time faktički ima veto na pravo Ukrajine da slobodno bira savezništva“, rekla je Klaudija Major za ARD, prvi program nemačke televizije.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, čiji je mandat nedavno produžen za godinu dana, neumorno ponavlja formulu da će članice NATO-a pomagati Ukrajini oružjem, municijom i obukom onoliko dugo koliko joj bude potrebno da potisne napad Rusije.
„Na samitu očekujem nove najave vojne pomoći Ukrajini. Dogovaraćemo se i o višegodišnjem programu pripreme Ukrajine za članstvo u NATO. Moramo da postignemo da Ukrajina opstane kao suverena, nezavisna država u Evropi“, rekao je Stoltenberg uoči samita.
Šta je sporno?
Među 30 delegacija članica NATO-a još nema saglasnosti oko pojedinosti u politici prema Ukrajini i o planovima odbrane za odvraćanje mogućih ruskih napada, kaže se u diplomatskim krugovima. Osim toga, Mađarska koja je blagonaklona prema Rusiji, nije previše angažovana u pomoći Ukrajini. Francuska se u poslednje vreme zalaže za brz prijem Ukrajine u NATO. Nemačka i druge zapadne zemlje više oklevaju, dok baltičke države zahtevaju više oružja, više municije, zapravo više svega za Ukrajinu.
Nekadašnja visokopozicionirana stručnjakinja NATO-a za strategiju Štefani Babst kaže: „Lepo je otići na samit i reći – o, mi smo svi složno na jednoj strani. Žao mi je ali to je glupost. Svako može da vidi da postoje različiti pristupi. A kada mi to vidimo, to može da vidi i predsednik Putin. I Kinezi i Iranci to takođe mogu“:
Zašto Švedska još uvek mora da čeka?
Odlučujuće je kako će se u spornim temama postaviti SAD kao lider NATO. Predsednik SAD Džozef Bajden izjasnio se protiv brzog primanja Ukrajine u NATO, ali namerava da obeća veću vojnu pomoć.
Osim toga želi da utiče na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da odustane od otpora prijemu Švedske u punopravno članstvo.
Erdogan će u ponedeljak (10.07.) u Vilnjusu, pre početka samita sresti švedskog premijera Ulfa Kristersona. Šef švedske vlade je prošle nedelje bio u Beloj kući da zatraži podršku. Turska i dalje optužuje Švedsku da ne čini dovoiljno protiv kurdskih terorista koji borave u toj skandinavskoj zemlji. I mađarski parlament za sada nije izglasao prijem Švedske. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kaže da je rešenje problema na pomolu.
Šta dalje?
Zamenica premijera Ukrajine Olha Stefanišina je prethodnih nekoliko meseci stalno putovala Evropom kako bi lobirala za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji i NATO-u. Uzimajući u obzir prepirke unutar NATO-a, ona izglede za jasno obećanje Ukrajini da će biti primljena u NATO procenjuje ovako:
„NATO je veoma specijalna organizacija. Dobiti odgovor od NATO-a, različito je od toga kako deluju ostali politički prijatelji širom sveta“. To znači, ostaće neodređeno.
Tagovi
