Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Fric (nekada Gojko), Dobrila i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive.
Posle dvadesetak godina Srđan Valjarević je u Nedeljniku svake nedelje objavljivao novih sedam dana u životu ove trojke u opštini Voždovac. I bio je to rad sličan onome Dikensa, Artura Konana Dojla, Dostojevskog… da se ti nastavci iz novina (Nedeljnika) na kraju kompiliraju u knjigu „Fric i Dobrila“ koja je izašla nedavno u izdanju Lagune.
I sada u „bindžovanju“ ovih kolumni, malih epizoda u životu ove trojke, jasno je koliko ove priče obuhvataju više od četrdeset kvadrata stana na Konjarniku. One se rastežu na hektare i hektare Srbije u kojoj je i napasnik iz Brusa, spaljena kuća novinara iz Grocke i mnogo toga…
Dakle ništa se suštinski nije promenilo od Gojka i Dobrile do Frica i Dobrile?
Ništa se suštinski nije promenilo. Samo su dvadeset godina stariji, a ostalo je sve isto. Količina pr…ravanja je ista. Ne možeš da kažeš – sad je više, ne, nego isto je i u istoj količini kao i pre. Ništa se ovde ne menja. Ne pričamo o tehnologiji. Ne, druže, život se ovde ne menja. Ovde stalno imaš neke klišee i fraze kao onu „Ljudi su postali apatični“. Pa bili su i onda, samo su tih godina postojale ozbiljnije političke organizacije, bavile se ozbiljnim temama, pa su smenili Miloševića i ekipu. A sada toga nema i sve je isto. Samo jedno pro…avanje na tone. Samo slušaš neka mrtva puvala koja pričaju prazne priče sve vreme. Ono od čega smo mi ovde oboleli – od nacionalizma, zahvaljujući Miloševiću, i to je isto, i dalje smo bolesni od toga.
VELIKI INTERVJU SRĐANA VALJAREVIĆA PROČITAJTE U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD 30. DECEMBRA. NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
