Šta se promenilo u tri godine od Vašingtonskog sporazuma?

Puno je sporazuma, dogovora i raznoraznih dokumenata koja predstavljaju most, i tu večitu crticu, između Beograda i Prištine. Danas se navršavaju tri godine od Vašingtonskog sporazuma, potpisanog 4. septebra 2020. godine. Na dva dokumenta, koji se razlikuju samo u poslednjoj tački, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti ostavili su svoje potpise, u prisustvu tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

Prema mišljenju pravnika ovaj sporazum predstavlja neobavezujuće izjave o namerama i implementaciji istog, uz posredstvo SAD. Iako je prihvaćen kao politička obaveza, nisu sve obaveza ispunjene. I sa jedne i sa druge strane postoje propusti, a čak i ono što je ispunjeno, nije u potpunosti.

Oblast koja je zauzela najveći prostor na papiru ovog sporazuma je ekonomska saradnja, a njegov zvanični naziv “ekonomska normalizacija odnosa”. Svega osam od 16 tačaka ticalo se ovog pitanja, a najviše ispunjenih zahteva baš je iz tog domena.

Šta je sve (donekle) sprovedeno?

Ono što je je u potpunosti sprovedeno je 15. tačka, koja se činila ključnom za slabljenje tenzija između Beograda i Prištine, a predviđala je jednogodišnji moratorijum na kosovsko apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama i na srpsku kampanju za povlačenje priznanja Kosova.

I nakon isteka od godinu dana obe strane, na kratko, nastavile su da se pridržavaju ovog pravila. Međutim do problema je došlo kada je kosovska vlada u maju 2022. godine aplicirala za članstvo u Savetu Evrope. To je izazvalo burne reakcije srpske javnosti. Dražvni sekretar u Ministarstvu odbrane tada je rekao da je kosovska vlada aplicirala za članstvo pre nepunih godinu dana i time prekršila moratorijum i, tada već pomola zaboravljeni, Vašingntonski sporazum. Aleksandar Vučić je tada istakao da će se Srbija vratiti kampanji za povlačenja priznanja ukoliko kosovske vlasti prekše ono predviđeno sporazumom.

Sa druge strane, evropski predlog o putu ka normalizaciji odnosa koji su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti prihvatili u februaru ove godine u 4. članu sadrži obavezu Srbije da ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Imajući u vidu konfuzne izjave o implementaciji evropskog predloga, ostaje nejasno u kojoj meri će se dve strane pridržavati odredbi u ovom domenu.

Druga stavka koja je u velikoj meri ispunjena je poslednja tačka u Vašingtonskom sporazumu, koja je različito definisana na dokumentu namenjenom Aleksandru Vučiću, i drugom namenjenom Avdulah Hotiju. Misteriozna tačka u sporazumu Srbiji je predviđala da otvori predstavništvo privredne komore u Jerusalimu, što je i učinjeno još u novembru 2020. godine. Takođe se obavezala da preseli svoju ambasadu u Jerusalim, sa vremenskim rokom do 1. jula 2021. godine, što Srbija nije ispunila. Kako piše EWB međusobno priznanje Kosova i Izraela, definisano u tački 16. dokumenta koji je potpisao Avdulah Hoti, usledilo je u februaru 2021. godine, a pre 1. jula iste godine je Priština otvorila ambasadu u Jerusalimu.

Treća stavka koja je ispunjena, predviđena Vašingtonskim sporazum, jeste zajednički prelaz Merdare. Iako se o ovom graničnom prelazu govorilo i pre, do potpune integracije je došlo tek nakon što je pitanje Merdare uneto u Vašingtonski sporazum. Tek od marta 2022. godine je prelaz Merdare u potpunosti operativan, nakon što je srpska strana otvorila obe strane zajedničkog prelaza.

Postoji i odredba koja se tiče zabrana korišćenja 5G opreme nabavljene od strane „neproverenih dobavljača“, na koju je administracija tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Država insistirala. Kosovo i SAD su potpisale zajednički memorandum o „čistoj mreži“ pete generacije još 2020. godine, dok Srbija, sa druge strane, nije zvanično zabranila opremu od neproverenih dobavljača, ali je nije ni kupovala u proteklom periodu, tako da se može konstatovati da je delimično sprovedena ova odredba, prenosi EWB.

Šta uopšte nije sprovedeno?

Nakon tri godine od dogovoreno Vašingtonskog sporazuma ipak preovlađuje ono što nije ispunjeno. Minimalni trud obe strane ogleda se u sveukupno ispunjene tri stavke, dok je lista predviđenog, a ne urađenog mnogo duža.

Tačka 5 Vašingtonskog sporazuma, koja se takođe tiče ekonomske normaliziacije, do danas nije ispunjena. Kako prenosi EWB njome je navedeno da će Srbija i Kosovo pristupiti i u potpunosti koristiti inicijativu Mini-Šengen, koja je pokrenuta krajem 2019. godine. Dok je Srbija jedan od osnivača i lidera inicijative koja je, od 2021. godine, preimenovana u Otvoreni Balkan, Kosovo do danas rezolutno odbija priključivanje ovom obliku ekonomskog povezivanja na Zapadnom Balkanu, označavajući ga kao projekat iza koga stoje „velikosrpske“ namere i kao „večnu čekaonicu“ za članstvo u Evropskoj uniji.

Pored dogovora o pojačanoj kontroli putnika u avio saobraćaju, međusobnog deljenja informacija i operacionalizacije sistema za proveravanje i informisanje iz Sjedinjenih Država, Srbija i Kosovo su se se obavezale da će raditi na dekriminalizaciji homoseksualnosti. Iako u tim oblastima i ne mogu da se vide jasno preduzeti koraci, ne vidi se ni trud da se tako nešto uspostavi.

Činjenica da je Srbija povukla svog ambasadora iz Poljske, nakon što je on potpisao pismo podrške LGBT zajednici, potvđuje gore navedeno.

Pitanje kategorizacije Hezbolaha koje je bilo implementirano u sporzum i dalje nije rešeno. Pre potpisivanja Vašingtonskog sporazuma Priština je okarakterisala Hezbolah kao terorističku organizaciju, dok Srbija i dalje nije usvojila odluku saglasnu sa tim.

Poslednja neispoštovana tačka je centralni element tačke 11 koja se odnosi na religijske slobode, uključujući i zaštitu verskih objekata i restituciju imovine. U ovoj tački provlači se pitanje manastira Visoki Dečani, jer su naglašena sprovođenja sudaskih odluka koja se tiču Srpske pravoslavne crkve. Spornih 24 hektara koje prema Ustavnom sudu Kosova treba da se vrati manastiru, prištinske vlasti i dalje nisu realizovale i odbijaju da to učine.

Povodom trogišnjice Vašingtonskog sporazuma – Grenel: Produžavanje sukoba previše košta i Srbiju i Kosovo

Nekadašnji izaslanik SAD za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel je naveo da su odnosi između Srbije i Kosova patili zbog toga što je američki predsednik Džozef Bajden napustio diplomatsko, političko i ekonomsko vođstvo.

Grenel je ocenio da bi zbog mladih u Srbiji i na Kosovu trebalo odbaciti političke vratolomije, simbolične pobede i sređivanje računa i da bi trebalo da se radi na stvaranju zajedničke ekonomske budućnosti, kako je preneo N1.

Grenel je ukazao da se u protekle dve i po godine povećalo nasilje i zavisnost od NATO trupa, a da su ekonomski izgledi oslabili, posebno na Kosovu.

On je rekao da je odluka predsednika SAD Džozefa Bajdena da ustupi američki diplomatski i ekonomski angažman u regionu „analitičkoj paralizi“ Evropske unije pogoršala stvari.