Iako se prošle godine, u vreme izbora u Italiji, o Đorđi Meloni naširoko govorilo kao o pretnji, ovog leta su se stvari promenile. Njeno „mladalačko divljenje“ Benitu Musoliniju, veze njene stranke sa neofašistima i ekstremna retorika su zaboravljeni, piše The New York Times.
Meloni je zbog „praktičnosti“ i podrške Ukrajini pohvaljena, pa se etablirala kao pouzdan zapadni partner, neizostavan i ključan na sastancima G7 i NATO. Poseta Vašingtonu koja se održava u četvrtak potvrdila je njen status cenjene članice međunarodne zajednice.
Prvih nekoliko meseci vlasti, njena administracija je optuživala manjine za podrivanje vere, nacije i porodice, a njena retorika ima snažne posledice po migrante, nevladine organizacije i istopolne brakove.
Zabrinjavajući su i napori da se oslabi zakonodavstvo i da se prepravi posleratni ustav u korist osnaživanja izvršne vlasti.
Kako piše The New York Times, i dalje od Italije se pokazalo da krajnja desnica može da sruši istorijske barijere sa desnim centrom. Saveznci Melonijeve su na vlasti u Poljskoj, a i oni vlast legitimišu podrškom Ukrajini.
U Švedskoj se koalicija desnog centra oslanja na podršku nativističkih švedskih demokrata da bi upravljala. U Finskoj je antimigratska Finska partija prošla dobro i pridružila se vladi. Iako su ove stranke nekada odbacivale članstvo u NATO i Evropskoj uniji, danas traže mesto u evroatlantskim institucijama, transformišući ih iznutra. Meloni prednjači u tome, a od kako je postala premijerka promenila je narativ.
U zvaničnoj komunikaciji ona se trudi da izgleda umereno i oprezno, i to joj pomaže prilikom televizijskih gostovanja, jer tako uspeva da izbegne novinarska pitanja. Takođe, ona može da se osloni na svoje kolege iz Fratelli d’Italia partije, koji umesto nje uzimaju tu ulogu targetiranja jedne od najvećih vladinih meta – LGBTQ roditelja, koje lideri partije nazivaju „surogat roditeljima“, „kriminalom gorim od pedofilije“ i govore da gej ljudi tuđu decu koja nisu njihova predstavljaju svojom.
Meloni pokušava da se ogradi od ekstremističke retorike, ali se po odlukama koje vlada donosi ne bi tako reklo. Vlada je pooštrila zabranu surogat majčinstva i naredila gradovima da prestanu sa registrovanjem istopolnih roditelja.
Slično je sa imigracijom. Ministar poljoprivrede, dugogodišnji saveznik Melonijeve, ujedno i njen zet, preuzeo je glavnu reč u apelu za sprečavanjem „etničke razmene“. Meloni stalno poziva na „rađanje, a ne migrante“, a suprotstavljanje migraciji je glavni deo njene politike.
U aprilu je usvojen zakon koji tražioce azila primorava da borave u državnim migrantskim centrima dok se njihovi zahtevi obrađuju, a taj proces može da traje do dve godine. Poslednjih nedelja, Meloni je predvodila sporazum EU sa Tunisom, čiji autoritarni režim promoviše teoriju zavere o „velikoj razmeni“ i obuzdavanju migracija u zamenu za finansijsku podršku.
Pod pritiskom Italije, Evropska unija pojačala je pravo država članica da proteruju migrante. Italijanske vlasti su u junu zaplenile dva broda za spasavanje migranata koji su optuženi za kršenje novog zakona koji je donet da bi ograničio njihove aktivnosti.
Zakon usvojen u februaru zabranjuje nevladinim organizacijama da spasavaju migrante. Broj smrtnih slučajeva ljudi koji pokušavaju da pređu Mediteran prelazi 2.000 godišnje.
I mediji su pod pritiskom. Italijanski ministri tužbama za klevetu gone gomile novinara, sa ciljem da bi zastrašili one koji kritikuju vlast. Javni servis RAI je takođe ugrožen, a njen generalni direktor i glavni urednik su podneli ostavke zbog političkog pritiska. Novi generalni direktor Đampaolo Rosi poznat je po tome što je ranije organizovao godišnji skup partije Fratelli d’Italia. Nakon njegovog imenovanja, društvenim mrežama su se proširili njegovi antimigrantski statusi i intervju koji je dao za neofašistički medij.
Za vreme prošlonedeljnih izbora u Španiji, Melonijeva je poslala podršku nacionalistima iz partije Voks, i nalgasila da „vreme patriotizma dolazi“. Voks je postao deo izborne trke, i regularna spona koncervativizma.
Tagovi
