Šta se zna u vezi sa procurelim tajnim dokumentima SAD?

Zavladala je velika nervoza zbog toga što su tajni dokumenti SAD o ruskoj invaziji na Ukrajinu procureli u javnost. Šta je tačno objavljeno? I kakve su posledice za SAD, Ukrajinu, Rusiju…?

Navodno tajni dokumenti Vašingtona o ruskom napadu na Ukrajinu već nedeljama kruže društvenim mrežama, piše DW. Mediji danima objavljuju detalje, a ne objavljuju dokumente. Novi dokumenti nastavljaju da se pojavljuju na mreži. Nije jasno ko je prvi objavio te papire na proruskim kanalima. Nameću se sledeća pitanja:

Šta je zapravo objavljeno?

Prema američkim medijskim izveštajima procureli dokumenti sadrže informacije o američkim isporukama oružja Ukrajini i podatke o trošenju municije.

Postoje i karte sa linijom fronta, sa položajima ruskih i ukrajinskih jedinica i njihovom snagom. Informacioni portal „Politico“ tvrdi da su neki od tih dokumenata iz februara i marta.

Osim toga dokumenti sadrže informacije o tome kako Nato i SAD pripremaju i naoružavaju Ukrajinu za proletnju ofanzivu. Postoje i predviđeni datumi, broj i vrsta planiranih isporuka naoružanja.

„Washington Post “ tvrdi da je u objavljenoj dokumentaciji bilo reči i o drugim zemljama kao što su Kina i Izrael. Osim toga, može da se stekne uvid u američke metode dobijanja informacija kao i koje su izvore Amerikanci koristili.

„Wall Street Journal“ navodi da dokumenti očito potiču iz različitih američkih tajnih službi ili čak iz vrhovne komande američkih oružanih snaga koji su korišćeni za brifing.

Da li su dokumenti autentični?

CNN je izvestio da su iz američke vlade potvrdili autentičnost objavljenih dokumenata. U medijima se kaže da Pentagon i Ministarstvo pravde ispituju celu stvar. „Politico“ navodi da je visokorangirani činovnik administracije rekao da je predsednik Bajden zabrinut zbog količine dokumenata koji su dospeli u javnost.

Kris Miger iz Pentagona rekao je novinarima u ponedeljak da curenje informacija na internetu predstavlja „veoma ozbiljan“ rizik po nacionalnu bezbednost.

Ministar odbrane Lojd Ostin kontaktirao je saveznike i radio na proceni curenja čim je za to saznao u četvrtak, reko je Miger. Dok Ministarstvo odbrane još uvek procenjuje validnost fotografisanih dokumenata koji kruže internetom,„izgleda da oni sadrže osetljiv i visoko poverljiv materijal“, rekla je u nedelju Sabrina Sing iz Pentagona.

Ko stoji iza curenja dokumenata?

Za sada je nejasno ko stoji iza objavljivanja tajnih dokumenata. „Krticu“ sada grozničavo traže. CNN se poziva na informacije iz vladinih krugova koji kažu da je istraga okrenuta prema unutrašnjem aparatu.

Pristup dokumentima su prema izjavi zaposlenog u Ministarstvu odbrane imale stotine, ako ne i hiljade saradnika koji su posedovali određen nivo bezbednosnog odobrenja.

Bivša advokatica pri američkom vojnom vazduhoplovstvu je izjavila da učešće u objavljivanju ovakvih dokumenata spada u najteže zločine prema nacionalnoj bezbednosti SAD.

Kakav uticaj može da ima curenje informacija na ratna dejstva?

Dokumenti mogu da nanesu štetu i Ukrajini i Sjedinjenim Američkim Državama na više načina. Dimitrij Alperovič, predsednik trusta mozgova “Silverado Policy Accelerator” je za “Washington Post” izjavio da su dokumenti doduše nekoliko nedelja stari, ali da bi Moskva mogla iz njih doći do vrednih saznanja.

On dodaje da se u njima može saznati koje zapadno oružje je već na ratištu, koliko ukrajinskih vojnika su u stanju da ga opslužuju i kako se Ukrajina namerava braniti od ruskih napada. Osim toga, kako piše „New York Times“ dokumenti pokazuju do koje mere je ruski bezbednosni aparat prožet američkim obaveštajcima

Kako reaguje Ukrajina?

Ukrajina je danima tvrdila da je dokumente falsifikovala Rusija. Mihajlo Podoljak, savetnik iz predsednikovog kabineta, rekao je da je to „uobičajena igra tajnih službi“.

A CNN citira izvor blizak predsedniku, prema kome je Ukrajina zbog procurelih dokumenata već promenila neke planove. Predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu Ukrajine Oleksij Danilov izrazio je sumnju u verodostojnost tog izvora CNN-a. U intervjuu za prvi program nemačke televizije (ARD) Danilov je između ostalog rekao:

„Ne znam s kim je CNN razgovarao. Ja u svakom slučaju mogu da kažem da je broj osoba na našoj državnoj teritoriji koji zna naše planove veoma ograničen. I ne mislim da je informant s kojim je razgovarao CNN među njima“.

Danilov se direktno obratio zapadnim partnerima: „Tajne službe moraju biti budnije kada se radi o tajnim dokumentima“. On je naglasio da će o početku protivofanzive štab odlučivati u poslednjem trenutku. „Ako neko misli da imamo samo jendu opciju, onda to ne odgovara stvarnosti. Čak i tri opcije ne bi bile mnogo“, kaže Danilov.

Međutim, iza kulisa u Kijevu vlada veliki bes zbog objavljenih podataka, javlja CNN, pozivajući se na okruženje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kojeg su takođe špijunirali.

A reakcija Rusije?

Rusija u objavljenim dokumentima vidi potvrdu upletenosti Vašingtona u konflikt u Ukrajini. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao u ponedeljak (10.04.) da su „procurele informacije donekle interesantne“, sada ih svi analiziraju. A pre toga, u petak, izjavio je da se povećava učešće SAD-a i

NATO-a u konfliktu. Rusija prema njemu ne očekuje da će informacije uticati na vođenje rata i računa sa pobedom. Američki Institut za studije rata (ISW) je uočio strah i nervozu među ruskim ratnim blogerima posle objavljivanja dokumenata.

Šta sve to znači za partnere SAD?

Iz objavljenih dokumenata proizilazi da američke tajne službe špijuniraju i u redovima svojih saveznika. To bi moglo dovesti do nesuglasica među saveznicima.

Rojters je izvestio da jedan dokument govori o internim diskusijama među najvišim južnokorejskim zvaničnicima, o pritisku SAD na Seul da Kijevu šalje oružje i politici Južne Koreje kako da to ne učini. U ponedeljak je kancelarija predsednika Južne Koreje, Jun Suk Jeola, saopštila da su provere činjenica o procurelim dokumentima prioritet, te da će nakon potvrde detalja, pozvati SAD da preduzmu „odgovarajuće“ korake, prenela je novinska agencija Jonhap.

Osim toga, postavlja se pitanje do koje mere su bezbedne tajne informacije koje druge zemlje prosleđuju Sjedinjenim Američkim Državama, posebno iz grupe „Five Eyes“ – u koju pored SAD spadaju Velika Britanija, Australija, Kanada i Novi Zeland.