Predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti je smenjen. To bi moglo da ima ne samo implikacije na unutrašnjem planu, već i ozbiljne posledice kada je reč o pomoći Ukrajini.
Bio je to istorijski događaj, koji je izazvao metež i na međunarodnom nivou: prvi put u istoriji SAD, predsedavajući Predstavničkom domu smenjen je glasanjem u parlamentu. Većina poslanika bila je za predlog desničarskog radikala Meta Geca da se s vrha Predstavničkog doma smeni Republikanac Kevin Makarti.
Tako je taj 58-godišnjak izgubio bitku u sopstvenoj partiji u sporu oko budžeta i dalje pomoći Ukrajini. Funkcija predsednika Predstavničkog doma je jedna od najvažnijih u državi, odmah iza predsednika SAD i potpredsednika.
Kakve to posledice može da ima po pomoć Ukrajini?
Sjedinjene Države su jedan od najvećih donatora pomoći Ukrajini. Prema mišljenju stručnjaka, smena Makartija bi mogla da ima ozbiljne posledice po tom pitanju. Američki predsednik Džozef Bajden uvek je isticao da će SAD podržavati Ukrajinu „koliko god bude bilo potrebno“, ali smenom predsednika Predstavničkog doma, Kongres je za sada paralisan.
U nedavno odobrenom privremenom budžetu nedostaje 24 milijarde dolara nove pomoći Ukrajini, što je tražio Bajden. „To donosi mnogo neizvesnosti u vezi s kontinuiranom podrškom SAD Ukrajini“, ukazuje za DW Dominik Tolksdorf iz Nemačkog saveta za spoljne odnose (DGAP).
Ko će biti naslednik?
Potpuno je nejasno koji Republikanac može da osvoji neophodnu većinu i tako nasledi Makartija. Nejasno je i kada će Predstavnički dom ponovo imati kvorum. „Mnogo sada zavisi od toga ko će biti novi predsednik Predstavničkog doma i koje uslove će mu postaviti onih osam kongresmena koji su se suprotstavili Makartiju. Među tim uslovima su i oni vezani za podršku Ukrajini“, kaže Tolksdorf. Zamisliv je, kaže, dogovor koji ujedno pokriva i problem migracija. „Gde bi se reklo: ako ćemo da podržimo Ukrajinu, onda ćemo i da obezbedimo dodatna sredstva za bezbednost granica (SAD-Meksiko, prim. ur).“
Međutim, funkcija predsednika Predstavničkog doma trenutno je „frustrirajuća“, jer ona ko bude bio na tom mestu moraće da uravnotežava razna krila Republikanaca, smatra Tolksdorf. Ipak, među kandidatima koji su za sada u trci ima i onih koji su ranije podržavali dosadašnju pomoć Ukrajini.
A ako taj plan ne bude uspeo, mogući su i drugi načini finansiranja, recimo produžavanje Zakona o zajmu za odbranu demokratije iz 2022. godine, kaže Tolksdorf. To bi Ukrajini omogućilo da „iznajmi“ vojni materijal od SAD. Zakon iz 2022. je doduše istekao u septembru, ali se Ukrajina nada produženju. „To bi možda moglo više da se dopadne Republikancima, jer implicira da će Ukrajina da vrati bar deo pomoći nakon završetka rata.“ Pitanje je, međutim, da li bi to bilo lakše sprovesti u Kongresu, nego drugi paket pomoći kakav je predložila Bajdenova vlada – za šta bi prvo morao da se izabere novi predsednik Predstavničkog doma.
Pomoć Ukrajini – nova tema u izbornoj kampanji
Republikanci su sada naveliko uveli pitanje pomoći Ukrajini u predizbornu kampanju, što je podstakao i Donald Tramp. „Mislim da Evropa treba da učini više“, rekao je on u intervjuu za NBC sredinom septembra. „Rat utiče na Evropljane mnogo više nego na nas“, a prema njegovim tvrdnjama, SAD troše znatno više novca od Evropljana. Međutim, Institut za svetsku ekonomiju iz nemačkog Kila izneo je podatak da je od septembra 2023. Evropa pretekla SAD u pogledu obećane pomoći Ukrajini. Ukupno su evropski donatori (EU i zemlje van Unije) obećali oko 156 milijardi evra, a SAD su obećale 70 milijardi.
Drugi istaknuti Republikanci, kao što su radikal Met Gec, guverner Floride Ron DeSantis i desničarska kongresmenka Mardžori Taljor Grin takođe šire raspoloženje protiv američke pomoći Ukrajini. Umesto toga oni se zalažu da se sredstva koriste za suzbijanje imigracije na granici sa Meksikom.
„Mnogi Republikanci i dalje žele da podrže Ukrajinu“, kaže Tolksdorf, „ali raste grupa Republikanaca koji žele da smanje podršku ili je čak potpuno obustave. Takvih naročito ima u Predstavničkom domu. I dalje su manjina, ali taj sukob sada pogađa Republikansku stranku. I to sve više postaje pitanje o kojem kongresmeni moraju da zauzmu jasan stav pred predstojeće izbore, da li su za ili protiv.“
A izgledi za još jedan „beskrajan rat“ mogli bi da odvrate još više Republikanaca od podrške. Do sada je kontraofanziva Ukrajine napredovala prilično sporo. Za leto se najavljivalo „veliko oslobođenje“ teritorija, ali se to do sada nije dogodilo.
Raspoloženje među stanovništvom opada
Promena raspoloženja koja sada postaje očigledna među Republikancima mogla bi da padne na plodno tlo i među stanovništvom SAD. Prema istraživanju CNN s početka avgusta, oko 55 odsto ispitanih protivi se daljoj pomoći. To da li je neko za ili protiv pomoći Ukrajini često je postavljano pitanje u različitim anketama, ali „trend je da podrška, posebno među republikanskim glasačima, opada“, kaže Tolksdorf. „Naravno, sve zavisi od političkog diskursa. Što su jači glasovi u Kongresu koji kažu da je to bacanje novca poreskih obveznika, to će više biti i birača koji tom smatraju.“ A to bi u narednim mesecima svakako moglo da se intenzivira.
