„Ne tako davno, prije samo desetak dana, još jednom je, ovoga puta u intimni najuže obitelji, Novak Đoković ponosno otvorio šampanjac. Mama, tata, braća, supruga, djeca, pa i treneri, svi su zajedno u jednom restoranu slavili uspjeh obiteljskog projekta koji je otišao toliko daleko da to više nitko ne može zaustaviti. I upravo je, tamo prije nekoliko desetljeća, ovaj projekt i krenuo iz jednog restorana i kako pjeva Josipa Lisac, Sve vrti se u krug, simbolika je zato i više nego savršena…
Ponosno lice autora te ideje da mu sin, umjesto kopački i bubamare, umjesto košarkaške ili odbojkaške lopte, što su možda bile veće šanse kad su u pitanju uspješni sportovi naših susjeda, odabere upravo reket i teniske loptice… posebno se isijavalo te večeri. Ali to je već modus vivendi kad je u pitanju Srđan Đoković, to je ekstaza koja traje već dosta godina…“
Ovako hrvatske Sportske novosti počinju intervju sa Srđanom Đokovićem, ocem najboljeg svetskog tenisera.
Autor intervju Vjekoslav Paun je počeo osvrtom na to kako je na jednom fjučersu u Zagrebu 2004. godine upoznao porodicu Đoković i kako je zapamtio rečenicu: „Svi ćete vi mene zvati jednog dana kad Novak bude prvi na svetu“.
„Apsolutno sva moja očekivanja nadmašio je i premašio još pre četiri, pet godina“, rekao je Srđan Đoković za SN.
O sećanjima na taj turnir 2004. godine je rekao:
„Da, pa bilo je prehladno, toga se jasno sećam! Vi ste bili tamo, pa tamo je bilo hladno strašno! A Novak je imao 16, 17 godina. On se živ smrzao. On je bio mlad, mali i neotporan. Ja sam tamo od supervizora samo tražio da tamo budu normalni optimalni uslovi. Bilo je užasno hladno! Ono što mi je zasmetalo u osvrtu na to razdoblje, što nisu Novak i njegovi rezultati istaknuti u prvi plan, već što sam ja nekog opsovao, a to su onda preneli novinari, i vaši naši i ispalo je ružno.“
DA LI JE NOVAK BITI NAJBOLJI U ISTORIJI TENISA…
Mislim da vam je pogrešno pitanje, on nema tendenciju, on je već najbolji svih vremena. Po broju nedelja provedenih na broju 1, pa u međusobnim susretima, po broju masters titula, jedino mu nedostaje Olimpijsko zlato i te dve (grend slem) titule koje će već ove godine osvojiti. On je najbolji i sve u svetskom tenisu zavisi od njega. On može da izgubi, ali ne zato jer ga je protivnik nadigrao, nego jer mu je on dozvolio da ga protivnik pobedi.
Što se tiče mene ja sam bio optimista i uvek sam optimista u životu, ali on je sve moje snove kad je u pitanju njegova teniska karijera još ostvario prije četiri-pet godina. Ovo sve što čini i dalje je neverovatno. I ne samo za Srbiju, već i za čitavu regiju. I za bivšu zemlju…
O „BIVŠOJ ZEMLJI“…
Za mene je sve to isto, pa nek se ljuti ko hoće i kako god hoće. Za mene je to bila i ostala jedna zemlja i jedan narod. I, jednostavno, mi moramo zajedno, jer pojedinačno ne možemo ništa da uradimo. Niko nas ne smatra ozbiljno, osim ako ne napravimo neku vrstu unije, ekonomske, bilo kakve, mi smo onda ozbiljan faktor i neće moći da se igraju s nama kao što se sada igraju.
DO KADA ĆE REALNO TRAJATI NOVAKOVA KARIJERA?
On neće još napustiti tenis, njegova karijera će trajati još godinu i po, dve, do tri najviše kada će svi mogući parametri biti u njegovom vlasništvu. On je i sada najbolji teniser na svetu i jedan od najboljih sportista svih vremena. Pa evo i jedan engleski novinar je nedavno izjavio prošle nedelje, iako su oni ljuti protivnici njegovi, da njegovi takmaci više nisu Federer i Nadal, nego ga upoređuju sa Tajgerom Vudsom i Majklom Džordanom. On vam je ta kategorija. On je jedan od najboljih sportista svih vremena, ne samo tenisera svih vremena.
O KRITIKAMA ZAPADNIH MEDIJA
Mogao je i on lakšim putem. Više puta su Britanci, recimo, nudili Đokoviću ostrvski pasoš, pa kad je odbio – udri po njemu u svakoj prilici. Ipak, porodica Đoković je izabrala da nastavi da igra pod zastavom Srbije. I nema nikakve sumnje da niko nije proneo njenu slavu kao sam Novak. A o zapadnim zemljama naklonjenim Federeru i Nadalu…
“Oni i dalje misle da je to njihov svet, a da smo svi mi ostali eto tako, sitniš za potkusurivanje! A nije tako. I mi smo deo evropske civilizacije! I normalnog sveta! I nemamo čega da se stidimo. To što se događalo u prošlosti s jedne i druge strane, ja samo kažem, neka svako nosi svoj krst. Ali mi moramo zajedno, nemamo kud! Nemamo izbora. Mi moramo biti zajedno! Apsolutno i jedino tako možemo se izboriti da nas posmatraju kao ravnopravne ljude“.
NOVAKOV SVETSKI UTICAJ
Sportske su ga pitale i o tome kako je čak i u Melburnu, gde je prethodno osam puta bio šampion, publika bila protiv Novaka.
“Neverovatno… Ali vidite šta je Novak, on je mentalna gromada kojoj ne možete ništa, jer kad se on koncentriše, niko mu ništa ne može! Zašto u Kini igra najbolji tenis? Pa zato jer tamo oseća ljubav i privrženost, on je u Indiji božanstvo, u Južnoj Americi, u Africi! Pa nije taj zapadni svet – celi svet!? Pa oni su petina čovečanstva, jedna osmina, jedna desetina! Oni su izmislili taj sport, svaka im čast na tome, ali i mi iz drugih delova sveta imamo pravo da se bavimo tim sportom. Samo priznajte ono što jeste.“
O IVANIŠEVIĆU…
Na turniru u Umagu se uvek osećao kao kod kuće, a sa Novakom su kroz karijeru radili i mnogi hrvatski stručnjaci, od Nikole Pilića, preko Slavka Rasbergera i Zlatka Mateše do Gorana Ivaniševića sada. O Goranu je rekao:
„Mislim da je to Novaku leglo kao kec na desetku! To Goranovo pojavljivanje u stručnom štabu. Pogodio je kao uvek! Novak je fantastičan u svakom pogledu i zna koje su mu mane, vrline su ogromne, ali ima i mane koje je tokom čitave karijere pokušavao da ispravi. Sam i uz pomoć stručnjaka, bivših tenisera, kao što je Ivanišević za servis. To je živa istina kako mu je popravio servis. I digao mu je preciznost i postotak i jačinu. Niti on više baca tako visoko, Čilić je bacao možda i previsoko, a Novak je isto imao problema, izvijao se poput Čilića i on mu je to ispravio. To je fantastična stvar. Njihova saradnja dovela je do fantastičnog osvajanja titule u Australiji“.