Tokom pandemije se kao nikada ranije nije jasno videla razlika između kompanija koje neguju održivo poslovanje i vode računa o društvenoj odgovornosti i onih ostalih. Koronavirus je bio najveći test korporativne društvene odgovornosti do sada, i pokazao je da je važna stavka za današnjost i budućnost. Biće ovo trenutak koji će se izučavati u ekonomskim i poslovnim školama širom sveta, o onima koji su se snašli i onima koji su ostali lideri.
Zato je možda trenutak u kojem je organizovan vebinar na temu izveštaja o održivom poslovanju pravi i iz tog razloga, a ne samo zato što će to od naredne godine predstavljati obavezu za veliki broj kompanija i organizacija. Na vebinaru koji je organizovala Privredna komora Srbije, a u saradnji sa Međunarodnim centrom Olof Palme, učestvovalo je oko 30 predstavnika kompanija i organizacija koje će imati tu obavezu dostavljanja nefinansijskog izveštaja.
„Izveštaj nije samo zakonska obaveza, već je važno da proces bude prepoznat od menadžmenta, da dolazi kao ispunjenje zahteva vlasnika, partnera, investitora, javnosti (lokalno stanovništvo, nevladine organizacije …)“, izjavio je Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije.
Učesnici su imali priliku da saznaju, na primer, zašto objavljivanje informacija i podataka u vezi sa životnom sredinom i klimom prema Direktivi o nefinansijskom izveštavanju mora da se poboljša. Pokazalo se da je čak 78% kompanija imalo nedostatke u izveštavanju u oblasti zaštite životne sredine – koja je do pandemije, recimo, bila tema broj jedan i u Srbiji i u svetu. Evidentna je i konfuzija o ključnim terminima iz Direktive. Devet od deset kompanija je objavilo svoje glavne rizike u vezi sa životnom sredinom i klimom, ali svaka peta kompanija nije objavila svoje operativne, strateške ili finansijske uticaje. Svaka treća kompanija nije pojasnila kako se utvrđuje značajnost/materijalnost informacija vezanih za životnu sredinu i klimu u svojim objedinjenim izveštajima.
Učesnici su od predavača sa FON doc. dr Mladena Đurića mogli da čuju o vezi i značaju sistema menadžmenta za razvoj nefinansijskog izveštavanja, direktivama koje su uticale na nefinansijsko izveštavanje u domaćem zakonodavstvu, i načinu da se iskoristi logika standarda za ispunjavanje zahteva u pogledu nefinansijskog izveštavanja. Predstavljene su najvažnije smernice i alati za izradu izveštaja o održivom poslovanju (poput ISO 26000, Globalni dogovor UN, GRI…).
Kao primer dobre prakse izdvojena je kompanija NIS, koja je ove godine obeležila važan jubilej – desetogodišnjicu izveštavanja o održivom razvoju, što je čini jednim od pionira takve vrste izveštavanja u Srbiji. Stefan Despotović, rukovodilac Centra za odnose sa javnošću i pres sekretar generalnog direktora NIS-a, objasnio je da Izveštaj nije marketinški alat, već važan za dodatu vrednost same kompanije, pošto utiče na reputaciju i imidž, ali i porast njene tržišne vrednosti, na unapređivanje poslovnih procesa, kao i na rast poverenja poslovnih partnera.
U NIS-u na kreiranju Izveštaja o održivom razvoju radi tim od 30 do 50 zaposlenih, a Despotović kaže da je reč o kompleksnom šestomesečnom procesu koji obuhvata poslovanje i društveno odgovorne aktivnosti cele kompanije. Važan cilj je unapređivanje standarda, što je NIS radio svih prethodnih deset godina,
„Iako je proces izrade izveštaja kompleksan i zahtevan, na kraju rezultira dodatom vrednošću za samu kompaniju, jer utiče na njenu reputaciju i imidž, na porast njene tržišne vrednosti, kao i na unapređivanje poslovnih procesa i povećanje poverenja zainteresovanih strana“, rekao je Despotović.
NIS u svom Izveštaju, koji je u skladu sa standardima vodeće organizacije u svetu u oblasti održivog poslovanja Global Reporting Initiative (GRI), a verifikovala ga je nezavisna revizorska kuća „Ernst&Young“, prepoznaje 12 ciljeva Održivog razvoja Ujedinjenih nacija. U ovom dokumentu ova kompanija na transparentan način predstavlja svim zainteresovanim stranama svoje poslovne uspehe, način na koji do njih dolazi, kao i napore da se osnaži zajednica u kojoj kompanija posluje.
Tagovi
