Šta sve možemo nazvati genocidom

Od Demokratske Republike Kongo, preko Gaze, do Sirije, optužbi za „genocid“ je sve više zbog raznih sukoba i autoritarnih zaokreta nekih režima. Ove polemike, stare koliko i sama reč skovana 1944. godine, zanimaju koliko pravne stručnjake, toliko i istoričare, čija ekspertiza rasvetljava tragedije današnjice, kao i one iz prošlosti, naročito tragediju Jermena u Osmanskom carstvu.

Uz genocid nad plemenima Herero i Nama iz 1904. godine, onaj nad Jermenima iz 1915. jedan je od prvih genocida u 20. veku. Od kraja 2023. godine, svedoci smo onoga što bi mogao biti prvi utvrđeni genocid u 21. veku: uništavanje Palestinaca u Gazi.

Odrediti šta je genocid pokazalo se složenim procesom: pravno gledano, Konvencija o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, koju su Ujedinjene nacije usvojile 1948. godine, genocidom označava svaki čin „počinjen s namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“ (pogledati prikaz na 17. stranici). To su, isto tako, polemike u kojima mogu biti uključene kako istorija, tako i društvene nauke, i to do te mere da je u drugoj polovini 20. veka nastalo interdisciplinarno polje istraživanja: genocide studies, među čije aktivnosti spada i upoređivanje ovih zločina protiv čovečnosti radi njihovog boljeg razumevanja. Svaki genocid je jedinstven, ali se primećuju i sličnosti, posebno u ratnim uslovima, u kojima se oni obično dešavaju.

Ako se pravno određivanje oslanja na objektivne kriterijume, ono poseduje i političku dimenziju. Kao što podseća istoričar Peri Anderson, međunarodno pravo je „pravo jačega“, pa se tako, uz pritisak na pravnike ili istoričare, državni i nedržavni akteri uključuju u proces određivanja čim imaju interes da se neki masovni zločin predstavi ili ne predstavi kao genocid, znajući da Konvencija iz 1948. godine ima performativni cilj: sprečiti da se genocid dogodi ili nastavi.

Svaki novi potencijalni slučaj proširuje prostor za poređenja. Tako je i sa Gazom danas. Poređenje omogućava razumevanje događaja u toku, koji nikad nisu laki za razumeti. To pak za sobom ne povlači nužno i nerazumljivost termina koje koristimo.

Genocid nad Jermenima doveo je do približno milion i po mrtvih. Između 1915. i 1923. godine, dve trećine jermenskog stanovništva u Osmanskom carstvu je iščezlo. Uz to idu silovanja, porobljavanja, otmice dece i prisilna preobraćenja. Prema izveštaju izvestiteljke Ujedinjenih nacija za okupirane teritorije, Frančeske Albaneze, šest meseci nakon početka izraelske operacije u Gazi, vojska je ubila više od 30.000 Palestinaca, a ranila 71.000. Brojevi su nepotpuni: umrlo je više od 13.000 dece, a više od 80% stanovništva enklave je raseljeno.

Nasilni etno-nacionalizam bio je putokaz za razvoj događaja u oba slučaja – onaj s Mladoturcima, koji su preuzeli vlast 1908. godine u propadajućem Osmanskom carstvu, i onaj ekstremno desničarske vlade Benjamina Netanjahua, koja uključuje fašističke ministre. Mladoturci – a zatim Mustafa Kemal, koji je dovršio genocid nad Jermenima – stvaraju turski narod etnički ga čisteći masovnim nasiljem. Izraelska vlada, kada je o njoj reč, sprovodi projekat „Velikog Izraela“ između Jordana i Mediterana.

U slučaju Jermena, genocid se dešava u jednoj fazi tranzicije u procesu uspostavljanja nacionalne države. Nasilje koje se obrušava na Jermene rezultat je želje mladoturske vlade da, nakon perioda otvorenosti prema neturskim činiocima carstva, to carstvo utemelji na etnički homogenom muslimanskom identitetu, pa tako čišćenje zahvata i Asirce, Grke i Jevreje, svakog od njih na drugačiji način.

U Palestini se više radi o kolonizovanju naseljavanjem, koje se sprovodi od kraja 19. veka. Nasilje je sastavni deo sionističkog projekta. Izraelska ofanziva, započeta u oktobru 2023. godine, samo je najdestruktivnija u dugom nizu operacija etničkog čišćenja. Prema istoričaru Rašidu Halidiju, Izrael vodi „stogodišnji rat“ protiv palestinskog naroda.

Priča o naseljavanju nije izostala ni u jermenskom slučaju. Taj genocid ima komponentu „demografskog inženjeringa“, u okviru kog je organizovano naseljavanje muslimana, naročito s Balkana, u istočne jermenske provincije, gde je Visoka porta pretrpela vojne poraze tokom tog perioda. Istoričari kasnog Osmanskog carstva govore o unutrašnjoj kolonizaciji. Cilj je bio iskoreniti prisustvo Jermena u regionu.

Ako se u kolektivnom pamćenju za početak genocida nad Jermenima uzima 24. april 1915. godine, onda su mu prethodili drugi zločini velikih razmera tokom poslednjih decenija 19. veka, posebno oni nazvani „hamidijskim“ (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.