Velika Britanija nije diplomatska sila kakva je nekada bila, zbog Bregzita i godine pune ekonomskih neuspeha, kampanja konzervativaca i laburista više se fokusirala na unutrašnju politiku nego spoljnu. Ipak, lideri širom sveta željno iščekuju ishod ovih izbora zbog pitanja koje se tiču njh samih, piše Gardijan.
Rusija i Ukrajina
Kijev se svim snagama bori za novac, oružje i diplomatsku podršku od strane Britanije, međutim ta podrška sledeće britanske vlada ne izgleda baš tako sigurno.
Ulozi su visoki za ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, jer ukoliko Donalad Tramp pobedi na predstojećim predsedničkim izborima u novembru, očekuje se da će prekinuti američku vojnu podršku Ukrajini.
Torijevci tvrdi da su „pružali podršku Ukrajini protiv Putinove agresije“ i da će to nastaviti da rade. Ta podrška bi se podjenako očekivala i od Kira Starmera i laburista.
Izrael i Palestina
Na prethodnim izborima, izraelske vlade bi verovatno favorizovale konzervativne kandidate, koji su tradicionalno pratili Vašington u skoro bezuslovnoj podršci Izraela u odnosu na Palestinu.
Starmerovi stavovi, po pitanju Izraela i Palestine, posmatrani su kroz prizmu skandala sa antisemitizmom Laburističke partije. Ali kakvi god bili njegovi lični stavovi, članovi njegove stranke kritikovali su ga zbog njegovog stava koji bi se mogao smatrati više proizraelskim od torijevskih.
Za palestinske zvaničnike, ni torijevska ni laburistička vlada neće dati nadu za radikalnu promenu politike na koju su pozivali.
Sjedinjene Američke Države
Bela kuća trenutno je previše fokusirana na sopstvene izbore da bi se brinula oko pitanja izbora u Britaniji. Džo Bajden održavao je dobre veze i sa laburistima i sa konzervativnim političarima, dok je Tramp uvek bio privrženiji torijevcima.
Ali je zasigurno da Reform UK, na čelu sa Najdželom Faražom, vodi politiku najsličniju Trampovoj, predstavljajući migracije kao velike pretnje.
Kina
Odnosi između Pekinga i Londona učvrstili su se pod vladom konzervativaca. Sunak je rekao da je „autoritarna“ Kina, druga po veličini svetska ekonomija, „najveća državna pretnja našoj ekonomskoj bezbednosti“. Ambasada Pekinga u Londonu osudila je, kako je rekla, Sunakovu „zlonamernu klevetu protiv Kine“ i pozvala britanske političare „da prekinu svoju ratobornu retoriku“ i „umesto toga da se više fokusiraju na domaća ekonomska i socijalna pitanja“.
U izvesnom smislu, to se i dogodilo, jer je Sunak u velikoj meri izbegavao međunarodna pitanja tokom kampanje. Iako se program konzervativaca hvali kako su Torijevci „smanjili kineski uticaj na našu infrastrukturu i tehnološke sektore“, on ne napada Peking više puta. Jedna od najvećih anti-kineskih poteza u kampanji Torijevaca je bio tvit u kome se sugeriše da bi britanski protivnici, uključujući Si Đinpinga, pozdravili vladu koju bi predvodi Starmer.
Ipak, laburisti nisu ukazali na bilo kakvu veliku promenu u odnosu sa zemlja u Aziji. Program stranke obećava da će njena politika prema Kini biti da „sarađuje gde možemo, da se takmičimo tamo gde treba i izazivamo tamo gde moramo“.
Francuska
Francuska, opet kao i Amerika, više je fokusirana na svoje izbore i na drugi krug koji je čeka u nedelju.
Marin Le Pen i njena stranka Nacionalni okupljanje bacili su oko na stranku Reform UK i čini se da bi voleli da vide „kako ta partija odnosi jedan deo glasova desnog centra od konzervativaca“. Faraž i Le Pen vodili su se istom taktikom – 2017. godine, godinu dana nakon glasanja o Bregzitu, Le Pen je pohvalila britanskog političarara što je pokazao drugim evropskim nacijama „izlaz iz ovog ogromnog zatvora“, misleći na EU.
Tagovi
