Možda i poslednji imenjak države u kojoj su nastali slavi ovog 10. septembra na Tašmajdanu više od 50 godina čistog rokenrola. Članovi YU grupe Žika i Dragi Jelić koji su počeli iste godine kao i Rolingstonsi pričaju šta je značilo šezdesetih godina odbiti oficijelno zanimanje i krenuti u neizvesnost, kako su im skraćivali kose pred njihov nastup u socijalističkoj Bugarskoj gde ih je dočekala epidemija velikih boginja, zašto je Dragi Jelić odbio da se okuša u čuvenoj engleskoj grupi T. Rex… A na kraju razgovora seli su na svoje „harlije“ koje će ove jeseni voziti i na Ruti 66 u Americi.
Kada smo pomenuli Stonse, negde ste i vi počeli sa rokenrolom kada i oni, i ovaj koncert se zove: 50 godina čistog rokenrola. I vi, baš kao i Stonsi, niste ništa drugo radili osim sviranja, tako da je zaista vaš život čisti rokenrol.
Žika: Tačno 1960. godine dobio sam gitaru od oca. Ali pre toga bilo je njegovo pitanje: „Možeš li ti bar jednom na polugodištu ili na kraju godine da imaš sve pozitivne ocene?“ Ja sam oduvek ili padao na popravni ili imao na polugodištu jedinice. Odgovorio sam mu: „Mogu. Biću vrlo dobar.“ U trenutku kada me to pita, imam sedam slabih ocena. Nemoguće ih je popraviti. Ali ja zapnem i na polugodištu zaista budem vrlo dobar. Otac me pita šta ću kao nagradu. Kažem mu: „Gitaru.“ I ta gitara menja sve. Dolazim iz škole, zatičem mlađeg brata, Dragog, udara po gitari, dere se. Imao je interesantan glas. Skidao je Litl Ričarda iako je tada bio sasvim mali.
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. avgusta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
