U jeku Hladnog rata, izaslanik američkog predsednika Lindona Džonsona je predložio Đuliju Andreotiju, višestrukom italijanskom premijeru i šefu diplomatije, da oko Rima postave raketne sisteme s ciljem odbrane Večnog grada. „Zahvaljujem se na vašoj ponudi, ali nema potrebe, mi imamo papu“, odgovorio je Andreoti potencirajući značaj rimokatoličkog poglavara na planeti i njegov uticaj.
Papa Pavle VI sedeo je na tronu Svetog Petra kada je stigla ponuda Andreotiju i sve do monsinjora Georga Genšvajna (ličnog sekretara Benedikta XVI) bio je poslednji koji je u Vatikanu otvoreno govorio o prisustvu đavola. Pre pedeset godina Pavle VI je u pismu koje je nedavno ugledalo svetlost dana eksplicitno pisao o Satani u Božijem hramu. „Reklo bi se da je kroz neku pukotinu ušao Satanin dim u Božiji hram kroz sumnju, nesigurnost, nemir, problematičnost“, upozoravao je papa Montini nagoveštavajući, u neku ruku, sve skandale kroz koje će proći i prolazi Rimokatolička crkva.
Papa Franja je ušao u desetu godinu svog pontifikata i više se ne može govoriti o prelaznom ili brzoprolaznom papstvu. Međutim, smrt Benedikta XVI je gurnula u novu oluju Petrovu barku na čijem je kormilu Bergoljo otvarajući sukob između tzv. reformatora i tradicionalista. Odnosno, dela Katoličke crkve koji želi da se „deevropeizuje“ i distancira od Zapada i struje koja sebe definiše kao tradicionaliste zagovarajući povratak na pozicije tokom Hladnog rata.
Ceo tekst Željka Pantelića objavljen je u sretenjskom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs