Šta uopšte znači uništenje Hamasa?

„Ako želite mir, uništite Hamas. Ako želite sigurnost, uništite Hamas. Ako Izraelu, Palestincima, i Bliskom istoku uopšte želite svetlu budućnost, uništite Hamas“, izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, a američki predsednik Džozef Bajden stao je iza njega.

Izraelski narod je besan, izraelski narod zahteva potpuno uništenje Hamasa.

Ali šta bi to u praksi trebalo da znači?

Prema pisanju CSIS-a, Izrael ima tri opcije kada je u pitanju uništenje Hamasa. Prva je pokušaj da se likvidira ili uhvati Hamasovo vođstvo i eliminiše šira mreže podrške na koje se ono oslanja. Druga je razbijanje Hamasove moći tako što će se ojačati njegovi rivali. A poslednja opcija je pokušaj da se suprotstavi Hamasovoj ideologiji koja promoviše nasilni „otpor“ Izraelu. Naravno, nijedna od ovih opcija nije lako izvodljiva, i svaka ima svoje mane.

Prva opcija: Eliminacija Hamasovog rukovodstva

Više od 60 dana Izrael je sprovodio vazdušne napade i kopnene operacije sa ciljem da uništi Hamas. Od 5. decembra, izraelski zvaničnici procenjuju da je ubijeno oko 5.000 Hamsovih militanata, kojih navodno ima ukupno oko 30.000.

No i uprkos tome, Hamas je daleko od poraza, a kamoli uništenja. Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je postavio ključno pitanje: Da li iko veruje da je uništenje Hamasa uopšte moguće?

„Ako Izrael nastavi da teži tom uništenju, rat će potrajati 10 godina“, dodao je Makron.

Ono što je gotovo izvesno jeste da će broj palestinskih žrtava nastaviti da nadmašuje broj ubijenih Hamasovaca, i da će to za Izrael predstavljati ogroman problem. Interpretacija palestinsko-izraelskog sukoba u svetu sve više naginje na palestinsku stranu, a zbog prevelikog broja civilnih žrtava došlo je i do određenih trzavica u Bajdenovoj adminstraciji, koja je najjači i najvažniji saveznik Izraela.

Čak i kada bi smaknućima Deifa, Sinvara i drugih značajnih lidera IDF uspeo da obezglavi Hamas, pitanje je da li bi to predstavljalo pobedu za Izreal, jer je Hamas i pre njihovog utvrđivanja na vlasti bio duboko usađen u društvene, verske i obrazovne mreže širom pojasa.
Osim toga, broj boraca Hamasa nije fiksan. Oni mogu da mobilišu vojno sposobne Palestince u Gazi i na taj način popune svoje redove. Hamasu nije nedostajalo regruta dugi niz godina, a Izralska razaranja samo će dodatno podstaći gnev i želju za borbom kod mladih Palestinaca.

Konačno, ne treba odbaciti ni mogućnost da bi stalne izraelske ofanzive mogle proširiti sukob, ako Hamas proceni da se bliži porazu. Druge terorističke grupe u regionu, poput Hezbolaha na primer, mogu se pridružiti borbi protiv Izraela ako im Teheran to naredi ili ako osete da je Hamas blizu uništenja.

Druga opcija: Razbijanje Hamasovog uticaja ojačavanjem alternativnih grupa

Čak i dok je osuđivao napade Hamasa, predsednik Bajden gurao je ideju o palestinskoj državi sa alternativnim palestinskim rukovodstvom na čelu. Neki drugi zvaničnici predložili su da se umešaju arapske države poput Egipta, a pored toga, teoretski bi Ujedinjene nacije ili neke slične međunarodne zajednice mogle da igraju ulogu u upravljanju Gazom umesto Hamasa. U ovom scenariju, ideja nije da Hamas bude direktno uništen, već da se njegov politički autoritet u Gazi zameni.

Zameniti Hamas politički je teško. Duboki koreni Hamasa omogućavaju mu da mobiliše podršku širom Pojasa Gaz. Svaki rival kojim bi Izrael pokušao da istisne Hamas morao bi da dobije podršku Palestinskog naroda i da ima vojnu moć da odbije Hamasove napade do kojih bi u tom slučaju neminovno došlo.

Međutim, svaka od alternativnih grupa ima svoje mane. Palestinske vlasti (PA) koje upravljaju Zapadnom obalom su slabe i korumpirane, i imaju malo kredibiliteta. Deo razloga zašto je PA izgubio kredibilitet jeste to što ga mnogi Palestinci vide kao sluškinju izraelske okupacije. Ako bi PA preuzela vlast u Gazi na leđima izraelskog tenka, kredibilitet bi se samo dodatno srozao. Osim toga, pitanje je i da li bi PA imao vojne kapacitete koji bi mogli da odgovore Hamasovim.

Druga alternativa bila bi saradnja PA i Hamasa. Premijer PA Mohamed Štaje izjavio je da Hamas ne može biti eliminisan — i da bi stoga trebalo da bude deo palestinske budućnosti. Ta se ideja Izraelu i SAD-u, naravno, ne sviđa. Po njihovom mišljenju, svaki scenario koji isključuje potpunu eliminaciju Hamasa daje legitimitet događaju od 7. oktobra, kada je ubijeno 1.200 Izraelaca i još mnogo njih odvedeno u zatočeništvo.

Treća opcija: Suzbijanje Hamasove ideologije

Problem je što za sada ne postoji nijedna kontraideologija koja je privlačna Palestincima. Tradicionalniji palestinski nacionalizam, kakav oličava Fatah, a koji je srž rukovodstva PA, godinama je u opadanju. Iako pre 7. oktobra Hamas nije bio posebno popularan u Gazi, njegovi rivali su i dalje manje popularni.

A ono što je po Izrael još gore, jeste da Hamasova ideologija „otpora“ postaje sve popularnija. Ankete od 7. oktobra koje je uradio, kako CSIS tvrdi, veoma cenjeni anketar Khalil Shikaki pokazuju da je Hamas daleko popularniji među Palestincima nego što je bio. Hamas je zadao udarac Izraelu, učinvši tako da se mnogi poniženi Palestinci osete bolje. Pored toga, gnev Palestinaca prema Izraelu samo je pospešen ogromnim brojem civilnih žrtava i razaranjem infrastrukture. Vremenom se i to može promeniti, jer je mnogo Palestinaca već umorno od stalnih sukoba, ali za sada podrška nasilju ostaje jaka.

Izrael jednostavno mora da shvati, tvrdi CSIS, da će, ma koju taktiku odabrao, verovatno još godinama morati da se bavi Hamasom i problemima u Pojasu Gaze.