Šta želi Viktor Orban?

Nekoliko dana nakon što je Mađarska preuzela šestomesečno rotirajuće predsedavanje Savetu Evropske unije, mađarski premijer Viktor Orban boravio je u Kijevu, Moskvi i Pekingu kao samoimenovani sagovornik i samozvani mirotvorac.

U videu koji je objavio u ponedeljak (9. jul) na platformi Iks, Orban je pozdravio Kinu kao jedinu svetsku silu „jasno posvećenu miru“ između Rusije i Ukrajine, a sebe je prikazao kao čoveka u mirovnoj misiji, nakon sastanka s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, piše DW.

„Ovo je važno za Mađarsku i čitavu Evropsku uniju“, rekao je u istom videu koji je na svom nalogu objavio s piste u Pekingu i dodao: „Nastavićemo naš rad.“

Iako nije eksplicitno rekao da predstavlja Evropsku uniju, neki smatraju da je želeo da ostavi takav utisak.

Kaja Kalas, sledeća visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, ranije je ocenila da Orban „iskorišćava“ mađarsko predsedavanje Savetu i pokušava „poseje zbrku“ kada je reč o politici Evropske unije prema Ukrajini.

U ranijem postu objavljenom na Iksu 5. jula, Orban je priznao da nije imao mandat za pregovore u ime EU. Međutim, poslao je pomešane signale kada je dodao: „Ne možemo da sedimo skrštenih ruku i da čekamo da se rat nekim čudom završi. Mi ćemo poslužiti kao važan alat u pravljenju prvih koraka ka miru.“

Evropska unija najstrože ga je ukorila nakon sastanka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Iz Brisela je je rečeno da on „ne predstavlja EU ni u kom obliku“.

Nemački vicekancelar Robert Habek (Zeleni) rekao je da na Orbanove sastanke treba gledati kao na bilateralnu stvar, a ne kao zvanični angažman EU.

Međutim, Orban se još jednom pokazao kao enfant terrible u bloku od 27 članica. Stručnjaci kažu da je najnovija Orbanova egzibicija deo dugoročnog plana da se prikaže kao vođa krajnje desnice u Evropi i da on računa na povratak američkog republikanskog kandidata Donalda Trampa na vlast.

Koji su Orbanovi politički ciljevi?

Nema ništa novo u podršci mađarskog premijera Orbana Rusiji ili koketiranju sa Kinom. Tokom poslednje dve godine postojano se protivio sankcijama Evropske unije protiv Moskve i pokušavao je da blokira pomoć Ukrajini.

Ujedno, u vreme kada EU pokušava da diverzifikuje trgovinu sa Kinom i smanji rizike kritičnih lanaca snabdevanja, Budimpešta je unapredila trgovinu s Pekingom i u maju ove godine ušla u sveobuhvatno strateško partnerstvo u maju.

Džulijen Hoez, politički savetnik u Briselu i dobar poznavalac struktura Evropske unije, kaže da su Orbanove „najnoviji trikovi“ usmereni na postizanje poena kod kuće nakon što je njegova stranka Fides prošlog meseca u Mađarskoj na izborima za Evropski parlament zabeležila najlošiji rezultat u istoriji.

Iako su Orbanova stranka i njeni saveznici dobili 44 odsto glasova, izgubili su od Petera Mađara, insajdera koji je postao suparnik vladajućih i kojeg mnogi vide kao ozbiljnu pretnju Orbanu.

Ali, to je samo jedna od stvari koje Orban želi da postigne. On takođe želi i da se predstavi kao vođa rastuće krajnje desnice u Evropi i da izgradi „neliberalnu osovinu“ od SAD do Evrope, smatra Hoez.

„On pokušava da se pozicionira kao vođa onih u Evropi koji su evroskeptični, koji su više zainteresovani za odnose sa Kinom ili Rusijom ili generalno pokazuju izolacionističke tendencije kakve vidimo u SAD“, kaže Hoez.

U ponedeljak je Orbanova stranka Fides ušla u novu ekstremno desnu grupaciju u Evropskom parlamentu pod nazivom „Patriote“, zajedno sa francuskom krajnje desničarskom liderkom Marin Lepen.

Osim što se pojavio kao vodeća figura krajnje desnog „eko-sistema“ u Evropi, Orban takođe želi i da se prikaže kao „srodna duša“ Donaldu Trampu.

Trampov posrednik u Evropi?

Pjer Haroš, vanredni profesor evropske i međunarodne politike i saradnik na Institutu Žak Delor, kaže da Orban trenutno „vrši pripreme“ kako bi imao spreman dogovor za Trampa ako i kada on ponovo zauzme mesto predsednika SAD.

„Orban radi na dogovoru za koji misli da će ga Tramp prihvatiti“, kaže Haroš. „Tramp je rekao da želi da okonča sukob (rat u Ukrajini) u roku od 24 sata. Orban želi da bude u stanju da kaže: ’Gledajte, već sam razgovarao sa zainteresovanim stranama’ i da tako sebe učini nezamenjivim posrednikom. To što će imati uticaj u EU kroz tu grupu učiniće ga korisnijim za Trampa.“

Orbanove akcije uzdrmale su Brisel. Kasnije ove sedmice, kada se sastanu stalni predstavnici država-članica EU, verovatno će se raspravljati o ulozi rotirajućeg predsedništva i o tome da li Mađarska uopšte može da bude „pošten posrednik“.

Stručnjaci kažu da EU ne može da učiniti mnogo i da kazni Orbana. Iako se često šuškalo o tzv. „nuklearnoj opciji“, odnosno ograničavanju prava Mađarskoj prema članu 7 Ugovora o Evropskoj uniji, malo je verovatno da će se ona biti iskorišćena.

U međuvremenu, u odgovoru na gore spomenutu Orbanovu objavu na Iksu, Trampov sin, Donald Tramp Junior, veličao je mađarskog lidera kao mirotvorca – „poput mog oca“.

Orbanova sledeća stanica je Vašington. I spekuliše se da li će se on u SAD sastati i sa Trampom ili će samo prisustvovati samitu NATO na kojem se obeležava 75. godišnjica od osnivanja tre alijanse.