Tviter više neće prihvatati bilo kakve političke reklame, saopštio je CEO kompanije Džek Dorsi.
„Ovde se ne radi o slobodi govora, već o plaćanju za reach„, objasnio je, dodavši da Tviter sada nastoji da uspostavi razliku između onih koji su uticaj „zaradili“ i onih koji su za njega platili. Prema novim pravilima, kako su preneli američki mediji, u okviru političke kampanje praktično će biti dozvoljeno da se poznatoj ličnosti plati da tvituje podršku stranci ili kandidatu, odnosno političkoj opciji. Sa druge strane, kandidat koji nema poznate pristalice, neće moći da plati promovisanje tvita.
Stvar je u pretpostavci da je plaćena reklama istinita, a da tvit poznate ličnosti može da sadrži ono što Dorsi naziva „neproverenim informacijama koje mogu da navedu na pogrešan zaključak“, ali će svejedno samo ona potencijalno istinita biti zabranjena. Ili će Tviter ugasiti profile poznatih koji primaju novac za svoje tvitove koji se oslanjaju na pomenute „neproverene informacije“? I ko će to određivati?
Saznaćemo 15. novembra, kada će javnosti biti predstavljena nova politika poslovanja, ali Tviter čak neće zabraniti samo političko oglašavanje, već i druge reklame koje se bave potencijalno konfliktnim pitanjima.
Niko, ipak, nije siguran da li to znači da treba zabraniti reklamiranje dokumentarca o klimatskim promenama ili da li se ona sada već čuvena Gillette reklama koja muškarce upozorava na „toksičnu maskulinost“ kvalifikuje u ovu kategoriju.
Ovom odlukom Tviter se pozicionira kao arbitar političkog govora koji odlučuje o tome šta je politički, a šta nije. Ima onih koji upozoravaju na važnu stvar: ni Tviter ni Fejsbuk ne bi smeli da imaju moć da regulišu političko oglašavanje. Rešenje nije potpuna zabrana ili, druga krajnost, dopuštanje političkim akterima da finansiraju laži; odgovor je — ili bi makar trebalo da bude — u precizno utvrđenim pravilima i mehanizmima zaštite tih pravila.
Jedino se tako može okončati doba Divljeg zapada u digitalnom oglašavanju.