To što desničarska opozicija nije poslušala svoje ideologe – Matiju Bećkovića, Mila Lompara i Miloša Kovića – i ujedinila se na jednu izbornu listu, još jedan je dokaz o nerealnim mistifikacijama o uticaju intelektualaca u politici. Dobrica Ćosić je dugo važio za intelektualca ogromne političke moći, a kad je konačno tobože došao na vlast kao predsednik onog Miloševićevog nesrećnog provizorijuma – Savezne Republike Jugoslavije – videlo se koliko je taj Ćosićev navodni uticaj na realnu politiku prazna ljuštura, da bi na kraju Ćosića sa „vlasti“ ponižavajuće najurio Vojislav Šešelj. Može se u isto vreme biti i „otac nacije“ i realni vladar, kao u slučaju Franje Tuđmana, kao što to ne mora biti identično – u slučaju Dobrice Ćosića kao „oca nacije“ i Ćosića kao predsednika države.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
