Stara muzika, stare stolice i neki novi predlozi: Kako je prošao prvi “Utisak nedelje” i da li je jači Veber, Volter ili vladika Nikolaj Velimirović

Ima neke smešne pravde u tome što se među prvim gostima Utiska nedelje nakon više od četiri godine pauze našao lider Dveri Boško Obradović. 

Olji Bećković se i sama u uvodnoj reči osvrnula na opomene “vlasti” da se ne razgovara sa fašistima. Boško nije gubio vreme, te je brže bolje (šarmantno) poželeo Olji dobrodošlicu na samom početku, uz reči: “Nedostajali ste nam.”  

Studio je isti, iste one narandžaste stolice kakve i pamtimo, Olja i dalje jezika oštrijeg od britve.

Boško Jakšić je, takođe, istakao da to što je Boško desničar i nacionalista nema veze sa fašizmom, a Cvijetin Milivojević je vešto izbegao pitanje je li Boško fašista i iskoristio priliku da još jednom pomene da su ga zabranili na RTS-u. 

“Je li Boško fašista?”, neumoljiva je bila Olja. Dosad bi trebalo da su naučili da Olji Bećković neće izvrdati. 

“Nije”, kaže Milivojević.  

Olja je opet vrlo direktna kada Boška pita: “Jeste li vi ljotićevac?”  

Boškov fašizam (ili “fašizam”) je prva tema, i dok se Boško prefrigano smeška, Boško Jakšić pokušava da objasni da on može da šeta – i to i čini – sa svima, a da je u krajnjoj instanci i nemoguće da se svima sve sviđa.  

On je istakao da se ljudi bore da izgrade pravne institucije i pravna država, bila ona liberalna ili desna. 

„Da li je način da dođemo do fer izbora da “Boško Obradović upada u RTS, da Boško Obradović bije žene”, citirala je Olja naslove tabloida, a Milivojević je rekao da se svaki drugačiji glas (recimo onih koji smatraju da Kosovo ne treba da se reši prema neviđenom planu) svrstava u koš sa Haradinajem, a da nema normalnih, fer i ravnopravnih izbora dok se istrebe “trovači i zagađivači naroda”, odnosno Drugi dnevnik RTS-a i “najgledanija televizija”. Olja je pitala “Pink?”, a Milivojević je ponovio “najgledanija televizija”.

Glavni produkt te televizije je kriminalizacija i targetiranje onih koji drugačije misle, rekao je Milivojević, što se ipak ne može pripisati RTS-u, već “najgledanijoj televiziji”. 

Jakšić je mudro primetio da svaka televizija ima pravo da vodi svoju uređivačku politiku, ali kada je ona suprotna elementarnim pravima i slobodama, odgovoran je REM koji ne reaguje na politički pogubno delovanje. Nije to problem Željka Mitrovića, rekao je, već regulatornog tela koje ostaje nemo. 

Olja je zatim upitala Boška Obradovića šta se to desilo juče, odnosno zašto je opozicija odustala od odlaska do televizije Pink. (B. O. nastavlja da se smeška.) 

On je ponovio da je sedmorica lidera Saveza za Srbiju otišla sa simboličnom porukom, da položi venac Oliveru Ivanoviću i poruči da će se političke promene meriti po tome da li će Pinku biti oduzeta frekvencija i da li će Mitrović odgovarati za sve što je uradio u različitim režimima. 

“Najiskrenije vas pitam, pretpostavljam da je neko negde razgovarao, i neko je rekao – nemojte da idete do Pinka. Ko je to bio?”, bila je uporna Olja. 

Obradović je stari demagog, te je obrnuo na priču da je opozicija napravila dijalog, a Olja ga je još jednom zamolila ko je rekao liderima opozicije da ne treba da idu na Pink. 

“Mi smo odlučili da nećemo da učestvujemo u rijalitiju”, nije se dao ni Boško. 

“Televizija Pink nije televizija. To bi bilo kao da Žutu kuću nazovemo bolnicom, i tamo neki hirurzi nešto operišu”, dodao je Obradović. 

On je istakao da je, iako nema dokaze, siguran da je Srpska napredna stranka naručila spot protiv Olivera Ivanovića, a da je Vučić svakog ko drugačije misli targetirao i etiketirao. 

“To je definicija fašizma po Umbertu Eku”, primetio je Obradović. 

On je pokazao papire sa tužbom koju je podneo protiv predsednika Aleksandra Vućića, Gorana Vesića i Predraga Sarape zato što njega i pokret Dveri nazivaju fašistima.  

“Preko toga neću preći”, odlučan je Obradović. 

Boško Jakšić je na pitanje da li ga obeshrabruju reči Boška Obradovića da će jednoj televiziji biti oduzeta frekvencija rekao je da je to u domenu političke naivnosti. 

On je rekao da je potpuno logično da je vlast zloupotrebila testeru i vešala.  

“Sami ste se namestili”, rekao je Jakšić. “Držite se realnog.” 

Obradović je dodao da se valja osvrnuti na situaciju od pre nekoliko meseci kada je opozicija bila u rasulu, kada policija, tužilaštvo i sudovi guraju u fioku svaku krivičnu prijavu u slučajevima kao što su Vulinova tetka i Savamala. 

“Zašto obećavate nemoguće stvari? Vi znate da nema šanse da Vučić da ostavku”, pitala je Olja Obradovića. 

On je rekao da je dužnost građana i opozicije da se suprotstave. 

“Ali ne nasiljem”, istakla je Olja. 

A onda, omiljeni deo Utiska! Utisci! Utisci su vrhunski i hvala Olji što gleda televiziju za nas. A ima pravo i kad kaže da, da bismo razumeli gde živimo, treba da gledamo sve televizije.  (Btw, džinglovi za predloge su isti kao nekad.) 

Prvo, kako su izveštavali Pink i Studio B o protestu ispred Skupštine. 

Tu je Sarapa koji kaže da se Boško “Dver” smeje cinično dok bije gospođe-dame, tu je Dragan J. Vučićević i rekordno mnogo puta izgovorena reč “fašista”. 

Predlog broj 2 “Da ne beše predsednika – odlete gondola”: Uređenje grada. Kalemegdan. I, dobro, Vesić, koji kaže “Dobro, da li neko stvarno može da bude protiv ovakvog Trga Republike? Ovo vam je gondola u Salzburgu, vidite kako ona lepo ulazi u tvrđavu.”         

Predlog broj 3 je simulirani dijalog Draga Đilasa i Aleksandra Vučića koji tvrdi da je ovaj lopov, ali mu je okej da razgovara sa njim u okviru institucija, iako Đilas nije ništa ni u jednoj instituciji, a jedino ga kvalifikuje za pregovore što je pokrao državu. Đilas je na N1 tvrdio, naravno, da ni platu nije primio od države. 

Predlog broj 4 je o rekonstrukciji grada, ponovo, i tu je Vesić, ponovo. I ponovo Vesić koji kaže da je predsednik gradske opštine Stari Grad Marko Bastać huligan. Ili, što kaže ime predloga – “Šetajte se malo sutra”.    

Predlog broj 5 – dokumentarni film o korupcionaškoj aferi bliskog saradnika Vuka Jeremića. Jeremić je blagovremeno objasnio sve u gostovanju na N1 (na vama je da odlučite koliko uverljivo). Sve informacije šalje i servira režimsko-propagandni portal Bebe Popovića, tvrdi Jeremić.  

Dalje, hajde da pričamo malo o tome imamo li novinare kojima verujemo i kako je njihova pozicija degradirana, odnosno kako Boško Obradović dozvoljava sebi da ovako razgovara sa novinarkom Prve televizije Jovane Jovančić koju je izvređao, rekavši joj da “jadnijeg bota SNS od nje nije video”.  

Predlog broj 7 – predsednik Vučić i novinarka Insajdera koja pita za Savamalu, a on joj kaže da se baš ponadao da će ona primetiti da je on pričao o nečemu zanimljivijem od toga.  

“Ne slušate, već treći put me prekidate”, iznervirao se predsednik.  

Olja primećuje da nema roditelja koji dete šalje u novinare, a da nema osećaj da ga šalje na prvu liniju fronta. 

Otuda i predlog broj 8 – presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije, čije su ubice ukupno dobile sto godina zatvorske kazne. 

Razgovor se nastavio oko Boškovog odnosa sa ženama, koji je istakao da ima ćerke, da u Dverima ima mnogo žena, da on za 43 godine nema nijedan konflikt sa policijom, a onda se vratio na Pink.  

Olja naravno ne priznaje to kao odgovor na pitanje zašto razgovara sa novinarkom onako kako razgovara, te Boško popušta, pa kaže da nije on etiketirao Jovanu Jovančić, nego sam predsednik, kad su na njegovoj konferenciji sedele samo Jovana Jovančić i Gordana Uzelac.  

“One su botovi”, tvrdi Boško Obradović. “I njegove lične novinarke.” 

Milivojević proviruje odnekle i pominje da je on bio član prvog predsedništva NUNS-a, a da je napustio funkciju kada je odbijen njegov predlog da se uvedu, pazite sad, licence za novinare.

Olja ga, naravno, pita je li normalno da ako REM ne reaguje neka politička stranka preti oduzimanjem frekvencije televiziji, aludirajući na Boškov plan da uništi Pink. 

Milivojević kaže da nije jedina adresa REM, već i, recimo, tužilac koji treba da reaguje po službenoj dužnosti. 

“Koja adresa kad poštar tamo nema kome da uruči pismo?”, kaže Olja. 

Boško odjednom kaže: “Dragan Bujošević je kriminalac”, i obrati se Olji sa “Olivera”. 

“Ako me još jednom nazovete Olivera, tužiću vas.” 

Boško Jakšić primećuje da je Obradović impulsivan i energičan, hoće da smiri situaciju, i kaže da se iskreno nada da će Boško Obradović sa talentom koji očigledno ima za politiku vremenom odustati od retorike kojom provocira ne samo rivale, već i saveznike, a da će možda i,  daj bože, evoluirati, i pridružiti se nacionalistima i desničarima u EU. 

“Da li ćete zabraniti Paradu ponosa ako budete izabrani”, pita Olja Obradovića. 

“Nema razloga da se promoviše nešto što je u suprotnosti sa javnim moralom”, odgovara Obradović. 

“Znači zabranićete?” 

“Da se to promoviše u zemlji koja treba da vrati vrednosti na pravo mesto, ja ne mislim da je to potrebno”, kaže Obradović i pokušava da objasni da i ova tradicionalna (strejt) većina ima neka prava, valjda, a ona neće Paradu ponosa, pa onda, dajte da stavimo na referendum da li hoćemo paradu ili nećemo paradu.      

Milivojević kaže da se bez Boška ne može na izbore, a Jakšić ističe da se plaši hipotetičke situacije da dosovska koalicija “sklepana od svega i svačega” iznutra prsne, da Đilas udari na Obradovića i suprotno, jer njih dvojica nemaju nikakvih zajedničkih tačaka osim Vučića. 

Boško Obradović nije saglasan, tvrdi da Sporazum sa narodom sadrži 30 zajedničkih tačaka. 

A onda citira VOLTERA.  

Da li će pobediti Volter ili Veber, pita Jakšić.  

Pobediće Vladika Nikolaj, kaže Obradović. 

Milivojević kaže da je SzS uspeo da se dogovori oko nekih pitanja, poput nepriznavanja nezavisnoti Kosova. SzS je maltene paralelna koalicija, istakao je Milivojević, i ne može se reći da oni nemaju zajedničku ideju i da se ni oko čega ne slažu. 

A eto i prvog uključenja; ko je na vezi, pita Olja. 

“Nebojša iz Beograda”, odgovara gledalac, i ovo je super fora. Biće zauvek. 

Očekivala sam da će Olja vickastom Nikoli iz Beograda mnogo brže da zalupi slušalicu kad je počeo nešto da filozofira, i taman kad sam pomislila da je Olja strpljivija nego ranije, to možda ide s godinama, samo mu je odbrusila: “Laku noć.”  

Drugi gledalac je bio – ili se tako makar predstavio – Boris Malagurski koji je glasao za predlog broj 1 i izneo svoju zabrinutost etiketiranjem, jer kad Obradoviću kažete da je fašista, vređate žrtve Holokausta. 

I on je brzo dobio “laku noć”, doduše uz “hvala najlepše”. 

Ko će da nas primi u EU kad nije bilo policije ispred RTS-a, kad “fašisti” haraju, a lopovi su na slobodi, pita Olja, a Boško Jakšić odgovara da ga sve podseća na Koperfilda, sve je iluzija, a botovi su izvođači radova. 

“Svaka čast kako smišljaju scenarije – poput uvođenja fašizma – da zavedu ljude. Sad svi sriču ‘fašizam, fašizam’. Ako je Obradović fašista, trebalo bi ga uhapsiti, ili prestanite to da govorite”, rekao je Jakšić. 

Milivojević se ne slaže sa Jakšićem da je reč o velikom majstorstvu izvođenja propagande, već je problem u nepoštovanju pravnog okvira, odnosno neuspehu nezavisnog pravosudnog sistema. 

Obradović pita: “Šta da radimo onda, da ćutimo i trpimo i čekamo da nas pomiluju?” 

Četvrti gledalac se javlja i kaže da glasa za predlog broj 3, jer je “predsednik objasnio sve svima vama u studiju”.  

Javio se i jedan slobodni umetnik uz poklič “fauna i flora pobediti mora” (mada je Olja ukapirala foru).  

Milivojevićev utisak naginje ka gondoli, Boškov kako je put Pojate-Preljina skočio na 800 miliona evra, ali i predlog broj 3, kako Vučić vodi dijalog sa teoristima i zločincima, a nikako sa građanima i opozicijom.  Jakšić se odlučio za predlog broj 1. 

Na kraju je Boško Obradović pripretio svom imenjaku da bi ga hapsio zbog zalaganja za nezavisnost Kosova.

„Možete da pišete i iz zatvora, kako je Dostojevski…“, rekao je Obradović, a Jakšić je šarmantno požurio da kaže svoj utisak dok je još na slobodi

I dalje ide.. Pardon, Pobednik je predlog broj 2! Simulirani dijalog Vesića i Dragoljuba Bakića.

Moj kolega Dušan Telesković je u pravu kada kaže da su nerealna očekivanja od Olje, odnosno da se od nje ne očekuje samo televizijska debata, već beskompromisna borba protiv vlasti. Možda Olja nema takve tendencije (verovatno nema), ali je zato uspela da u tri pitanja i dva predloga dekonstruiše narativ vladajuće koalicije kako nijednoj opoziciji ne polazi za rukom. A ni opoziciji nije ostala dužna. 

Boška Obradovića hvale čak i na Tviteru,  valjda što se ljudi uvek brinu da će Boško da bude previše “impulsivan i energičan”, kako je to Jakšić već eufemistički napomenuo, ali zna on gde je došao. U Oljinoj emisiji, naposletku, niko nikada nije mogao da se ponaša kako hoće, jer je to njena emisija.