Starac Fočo od 30 miliona dolara: Jokić i dalje neće biti najplaćeniji u Denveru. Ne zvuči logično, ali…

Pol Milsap je pre dve godine došao u Denver sa dva primarna zadatka: da unese u mladi tim „Ol-star“ iskustvo i da pojača odbranu pod košem, jer se u to vreme verovalo da će taj segment igre biti ogromna rupa u nastupima Nikole Jokića koju treba nekako popuniti.

Prethodna sezona, međutim, pokazala je da Jokić može da bude i u odbrani „elitni igrač“, a i sam je postao igrač sa Ol-star iskustvom.

Kakva onda logika stoji iza odluke glavnog čoveka Nagetsa Tima Konelija da „starcu“ produži ugovor?

Pol Milsap gura već 35. godinu, a kada je došao u Denver bio je četvrti najplaćeniji igrač lige. Ugovor je bio na dve plus jednu godinu, što znači da je ove godine Denver mogao da bira da li da ga zadrži još godinu dana na plati od 30 miliona, što zauzima malo manje od 30 odsto „seleri kepa“.

Ovo pitanje je se nametnulo kao ključno za narednu sezonu Nagetsa. Iako je Milsap generalno pozitivno doživljavan u Denveru kao nenametljiva zvezda koja se ne gura u prvi plan – idealno za tim pun „ol-starova u nastajanju“ – pritisak lokalne javnosti je bio veliki da se odbaci opcija u kojoj se daje ogroman novac nekome ko beleži petnaestak poena po utakmici. Preciznije, prošle godine je beležio 12,6 poena, uz 7,2 skoka i 2 asistencije po utakmici. Pogotovo u trenutku kada se konkurentske ekipe na Zapadu pojačavaju elitnim igračima.

Mark Kisla iz Denver posta je, recimo, pisao da ke sramotno dati 30 miliona igraču koji ne doprinosi ni blizu onome što bi „maksimalni ugovor“ trebalo da obezbedi ekipi, ipak se produženje ugovora sa njim nametnulo kao najracionalnije rešenje. Čak su i autori na portalu Denverstiffs uglavnom isticali da su i pored skeptičnog pristupa na kraju shvatili da je tako najlogičnije.

U startu je bilo jasno da će se tražiti opcija da Milsap ostane u Nagetsima, pošto je teško pronaći „četvorku“ tih karalteristika koja bi ga zamenila. Pominjala se, na primer, opcija Kevina Lava iz Klivlenda, koji bi hipotetički doneo napredak u napadu za manji ugovor, ali bi opet to pretstavljao rizik zbog njegovih mana u odbrani.

Postojala je opcija da se, na primer, poslednja godina Milsapovog ugovora razvuče na tri godine, gde bi dobijao 15 do 20 miliona godišnje. To bi Milsapu odgvoralo, pošto će teško u narednim godinama dobiti više od veteranskog minimuma.

Denveru, međutim, to dugoročno ne bi išlo u prilog, pošto onda u naredne tri godine bi imali zarobljen prostor na platnom spisku za dovođenje nekog igrača iz kategorije „super maksimalnih ugovora“.

Ovako će Nagetsi već sledeće godine imati nešto više od 57 miliona u „seleri kepu“, koji su neophodni da se produži ugovor Džamalu Mareju, ali i ostavlja se mogućnost dovođenja kvalitetnog igrača sledećeg leta, nekoga ko bi mogao da bude „game changer“ u trci za titulu. Istovremeno to ne bi morao da bude rastanak sa Milsapom, koji bi mogao da nastavi mentorstvo nad mladim igračima sa minimalnim ugovorom.

Istovremeno, što je još važnije, Nagetsi dobijaju još godinu dana vremena da vide koliko mladi igrači koji mogu da igraju na Milsapovoj poziciji zaista imaju potencijal.

Tu se pre svega misli na Džared Vanderbilta prošlogodišnjeg rukija koji još nije dobio prostor, kao i Majkla Portera Juniora, koga će za početak probati na više pozicija, a najavljeno je da će u Letnjoj ligi igrati čak i na poziciji dvojke.

Nagetsi su izabrali i da Treju Lajlsu aktiviraju poslednju godinu ugovora kojom on postaje ograničeno slobodni agent. To znači da će Nagetsi moći da izjednače bilo koju ponudu koju dobije. Za Lajlsa koji takođe igra na poziciji četvorke se ne veruje da će biti u dugoročnim planovima menadžmenta, ali će ukoliko ne dobije ponudu nekog drugog tima koju Nagetsi verovatno neće ispratiti, može da bude potencijalno dobar „kapital“ za neki trejd.

Na sve to treba dodati i aspekt timske hemije – Pol Milsap se fenomenalno uklopio sa klincima, a svaki dolazak nove zvezde je potencijalni rizik za atmosferu u svlačionici i potencijalna kočnica na putu Nagetsa, putu koji postepeno treba da dovede do titule.

Ipak, kako ekipe sa Zapada bilduju svoje „rostere“, ne bi bilo iznenađenje i da se Tim Koneli u jednom trenutku odluči za bombastično dovođenje nekog zvučnog pojačanja.