Starije žene se suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije u svakodnevnom životu – uključujući zanemarivanje i omalovažavanje i izl ožene su diskriminaciji u komunikaciji sa službenicima u institucijama. Na primer, na pešačkom prelazu, očekuje se da žene starije od 80 godina pređu u kratkom periodu za vreme zelenog svetla; ili u javnom prevozu mladi ljudi gunđaju šta stari ljudi rade u to doba dana; u samoposluzi su slova na proizvodima veoma sitna pa stariji ljudi ne mogu da ih pročitaju, cene su neadekvatno označene, a ponekad je osoblje nepristojno i neuslužno; a u zdravstvenim ustanovama na dijagnostičku proceduru stari čekaju mesecima. Mi [stariji] pokušavamo da prevaziđemo ove prepreke na različite načine na osnovu našeg obrazovanja i vaspitanja. Neki stariji se čak povlače iz aktivnog života u lokalnoj zajednici.
Diskriminaciju nije uvek lako prepoznati. Za žene moje generacije bilo je sasvim normalno da su muškarci bili na rukovodećim pozicijama, iako smo imali iste kvalifikacije i stručne kompetencije. Shodno tome, danas starije žene imaju niže penzije. Većina javnih institucija, posebno za starije, fizički je nedostupna, što se često ne prepoznaje kao diskriminacija.
Službe podrške starijim ženama gotovo da i ne postoje u Srbiji. Da nemamo organizacije poput Amitija i Crvenog krsta, ljudi ne bi ni znali da se starije žene suočavaju sa diskriminacijom u srpskom društvu. Ove organizacije podižu svest među starijim ženama kako bi mogle da prepoznaju diskriminaciju, razviju lične strategije za borbu protiv nje i zalažu se u društvu za smanjenje stereotipa i predrasuda prema starijim ženama.
Kontinuirana edukacija celokupne populacije putem medija mogla bi biti pravi put za poboljšanje položaja starijih žena i sprečavanje diskriminacije. Da su starije žene poštovane u našem društvu, da se njihov glas čuje, da se njihovo znanje ceni i koristi u svakodnevnom životu, ne bismo govorili o diskriminaciji.
Drago mi je što je organizacija UN Women sprovela projekat „(Is)pitaj! – situaciono testiranje diskriminacije“. Očekujem da će rezultati doprineti smanjenju rasprostranjene diskriminatorne prakse prema starijim ženama.
* * *
Iako nesumnjivo postoji u društvu, diskriminaciju je teško dokazati, jer se često dešava „iza zatvorenih vrata“ i bez svedoka/inja. Tako mnogi slučajevi diskriminacije ostaju „skriveni“, pravdani različitim izgovorima, ili se događaju u situacijama kada su diskriminator i žrtva sami, što žrtvu diskriminacije sprečava da prikupi potrebne dokaze i inicira postupak za zaštitu od diskriminacije. Iz ovih razloga, u Srbiji su tokom septembra sprovedena situaciona testiranja diskriminacije, kako bi se ukazalo na skrivenu diskriminaciju marginalizovanih grupa žena i to žena sa invaliditetom, starijih žena i Romkinja. Testiranja su sprovedena u okviru projekta „(Is)pitaj! – situaciono testiranje diskriminacije“, koje su podržali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).
Situaciono testiranje diskriminacije starijih žena sprovela je organizacija Amity, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja od osiguravajućih kuća, kao i u oblasti pružanja određenih bankarskih usluga. Tako, starija žena koja je bila testerka i dobrovoljno se izložila diskriminaciji, nije mogla da dobije putno zdravstveno osiguranje zbog svog starosnog doba, a sličnu situaciju je doživela i starija testerka koja je pokušala da podigne keš kredit u banci.
Tagovi
