Startup je nova kompanija koja tehnologijom ili procesom donosi nešto novo tržištu. Ovaj investicioni ekosistem nije postojao u ovom obliku samo pre nekoliko decenija.
Iako je prva zvanična firma koja je ulagala u nove, visokorizične firme osnovana još 1946. godine, proliferacija ove vrste investiranja kreće pre nekoliko decenija.
Tek su osamdesete godine prošlog veka u Americi videle nagli skok broja fondova koji su spremni da ulažu u projekte koji možda nikada neće ući u profit. Tada se pojavljuju fondovi kao što su Sequoia Capital, Kleiner Perkins, i Accel Partners, koji su uložili u sad već legendarne kompanije Apple, Cisco i Google.
Prema podacima DemandSage, koji se bave prikupljanjem ove vrste informacija, svet je danas preplavljen startup-ovima.
Postoji više od 150 miliona startapa širom sveta, od kojih se 82.038 nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama.
Globalno finansiranje startapa iznosilo je 66,5 milijardi dolara u trećem kvartalu 2024. godine. 1.361 startap na globalnom nivou nosi status „jednoroga“. To su firme koje su dostigle vrednost preko milijardu dolara i više.
Stopa neuspeha startapa na globalnom nivou iznosi 90%. Vlasnici biznisa koji su prethodno doživeli neuspeh imaju nešto višu stopu uspeha, od 20%.
Trećina startapa propada zbog nedostatka potražnje za proizvodom. Jasno je da ova vrsta investicija nije za svakog jer je mogućnost da izgubite sve što ste uložili velika.
Zašto onda neki rizikuju svoj kapital. Zato što je potencijal zarade nekada vrtoglav.
U Srbiji startup tržište raste značajnom stopom.
Prema rečima Nebojše Bjelotomića, direktora Digitalne Srbije ovako stoje stvari: “U poslednjih 6 do 7 godina startapovi u Srbiji su dobili značajnu podršku. Kako u pogledu infrastrukture i programa za razvoj tako i prilika da se dodje do početnih investicija pre svega kroz šeme fonda za Inovaciju.
Šta se desi kada iz godine u godinu ljudi koje zanima tehnološko preduzetništvo znaju da je novac dostupan da svoju ideju razviju u proizvod ili uslugu?
Dobijemo ekosistem koji petu godinu za redom raste preko 30%. 2018-2019 broj startapova prema organizaciji Startap Genom iz San Franciska koja se bavi „brojanjem“ startapova i praćenjem njihovog razvoja prebrojala je 300tinak kompanija u ovom sektoru.
Danas se nadamo da ćemo do leta 2025 imati i celih 1000 startapova u Srbiji.
Jedan od glavnih startup-ova u Srbiji je američka kompanija Connect the Dots (CTD).
Osnivači su Amerikanci koji su igrali bitnu ulogu u sada već svima poznatoj kompaniji Salesforce.com.
Danas razgovaramo sa Drew Sechrist, koji je generalni direktor CTD, i čovek koji je salesforce podigao sa $0 na milijardu dolara prometa. Sa nama je takođe i Luka Trikić, jedan od osnivača CTD.
Pozdrav momci i da krenemo na pitanja.
Drew, ti si bio jedan od glavnih ljudi u Salesforce.com. Koje su glavne lekcije iz tog iskustva?
Kultura je ključna za izgradnju uspešne kompanije. Pravilno oblikovanje kulture podrazumeva jasnu viziju i usklađenost u okviru cele kompanije o tome kako će svi delovati kako bi ostvarili tu viziju. Ne postoji jedinstven, univerzalan način za postizanje ovog cilja. U Salesforce-u smo koristili format V2MOM (Vizija, Vrednosti, Metode, Prepreke i Metričke vrednosti) za postizanje ove usklađenosti. To je sjajan pristup, i usvojili smo ga u CTD-u.
Koji su ključni izazovi koje Connect The Dots™ nastoji da reši na tržištu?
Luka: CTD u suštini rešava problem: ko zna koga i koliko dobro. Taj problem postoji od početka civilizacije, jer se i većina privrede bazira na ljudskim odnosima i poverenju. Kada se taj problem stvarno reši onda se otvaraju velike mogućnosti, a pogotovu sa upotrebom tehnologija veštačke inteligencije. Bilo je dosta pokušaja da se ovaj problem reši i ranije, međutim tehnlogija nije bila spremna, kao ni izvori podataka.
Drew: Omogućavanje pojedincima i kompanijama da automatski prikupljaju i ocenjuju svoje mreže kontakata kako bi iskoristili te veze za unapređenje prodaje.
Kako se vaša platforma razlikuje od konkurencije u oblasti mrežne inteligencije?
Luka: CTD zapravo ni nema direktne konkurente. Nešto najsličnije bi bio LinkedIn, međutim on nam zapravo ne daje odgovor ni ko poznaje koga ni koliko dobro. Na LinkedIn se konekcija bazira na zahtevu/prihvatanju gde nastaju milijarde „lažnih“ konekcija, dok se CTD bazira na ostvarenoj prethodnoj komunikaciji i interakcijama koje algoritmi analiziraju.
Drew: Investirali smo u najnapredniji svetski informatički sistem kako bismo pružili maksimalnu jasnoću o tome ko koga poznaje u kolektivnoj mreži jedne kompanije. To smo postigli zahvaljujući briljantnim inženjerskim i data science talentima ovde u Srbiji. Ovo znači da pojedinci imaju potpunu kontrolu nad sopstvenom ličnom mrežom kontakata, dok kompanije pronalaze najučinkovitije prečice u odnosima kako bi prodale svoje proizvode ciljanim klijentima.
Koji su glavni primeri upotrebe vaše platforme i koje industrije pokazuju najveće interesovanje?
Luka: Ključno i osnovno je prodaja: mi omogućavamo kompanijama da mrežu svih zaposlenih, prijatelja, porodice, investitora i mušterija grupisu na jedno mesto, i uz pomoć veštacke inteligencije tu mrežu efektivno koriste u prodaju. Mreža cele kompanije se ukrsta sa TAM (total addressible market) te kompanije i u preseku dobijamo potencijalne klijente kompanije do kojih kompanija ima direktne „tople“ konekcije (warm paths). „Tople“ konekcije se pretvaraju u prihod nekoliko stotina puta efektivnije i brze nego standardni pristup (cold outreach, mass marketing, itd…). Iz toga i proistice slogan kompanije „Sell to your network first“.
Drew: B2B prodaja i razvoj poslovanja su glavne oblasti primene. Ipak, neke kompanije koriste CTD za regrutaciju, dok neke VC firme koriste platformu za pronalaženje novih investicija. Takođe, mnogi ljudi koriste CTD kako bi pronašli svoj sledeći posao!
Luka, kako si ti iz Srbije ušao u tim?
Luka: Kako to i inače biva: malo sreće, spremnost na rizik I mnogo mnogo mnogo truda. Imao sam sreću da još kao student, igrom slučaja, upoznam Drew-a i ostali smo u kontaktu. Pola decenije kasnije on je odlučio da pokrene CTD i pitao me je da li želim da mu pomognem. U roku od 2 sata sam spakovao kofer i preselio se iz Beograda za San Francisco gde sam bio za svojim radnim stolom u roku od 48 sati od trenutka kada sam dobio ponudu.ž
Drew, kako si ti, iz SAD, odlučio da napraviš tim u Srbiji?
Drew: 2010. godine osnovao sam kompaniju sa sedištem u San Francisku (Koozoo) zajedno sa Srbinom koji je takođe bio u San Francisku. Izgradili smo inženjerski tim u Beogradu i imali sjajno iskustvo. Od 2010. godine proveo sam mnogo vremena u Srbiji i izgradio brojne odlične odnose. Pre svega, upoznao sam svoju srpsku suprugu Nermu u Beogradu. Kada smo pokretali CTD, jedan od mojih suosnivača, Luka, bio je ponovo Srbin. Pronašli smo neverovatno talentovane ljude s kojima je ujedno i veliko zadovoljstvo raditi.
Da li se ljudi iz Srbije lako uklapaju sa svojim američkim kolegama?
Drew: Generalno, da. Veoma se lako uklapaju.
Kako su Vas prihvatili kao lidera? Da li je bilo trenutaka kada je došlo do nesporazuma ili „izgubljenog u prevodu“ momenata?
Drew: Morali biste to pitati naš tim! Mislim da se većina situacija „izgubljenih u prevodu“ dešava kada pokušavam da govorim srpski.
Kako kompanija podržava profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri?
Luka: Pre svega nudimo zaposlenima rad na poslednjim tehnologijama u svakom smislu, kao i rad na revolucionarnom prozivodu. Malo kompanija može da se pohvali sa tim u Srbiji. Rad sa Drew-om kao i ostalim stručnjacima koje imamo iz USA je takođe od neprocenjivog značaja jer se osmozom znanje polako prenosi na sve zaposlene. Naravno imamo i sve standardne benefite koji se nude u industriji, ali su ovo stvari koje nas ističu.
Koji su planovi kompanije za rast u narednih nekoliko godina?
Luka: Planovi za rast su jako veliki. Imali smo dugačak period inkubacije koji je bio potreban da se razviju tehnoloska rešenja, i tek skoro smo počeli da se aktivno bavim prodajom. Uskoro očekujemo da dostignemo 1 milion u prodaji, a nakon toga veoma brzo 10 i više miliona.
Drew: Počeli smo da stičemo korisnike mnogo bržim tempom u poslednjih nekoliko meseci. Ovo je uzbudljiv period za nas. Nastavićemo da razvijamo sve funkcije u Beogradu. Ako ovo čitate i sjajan ste Front-end inženjer, Back-end inženjer, QA inženjer, DevOps, RevOps, Account Executive, Demand-gen marketar ili „matična ćelija“ koja može da se razvije u jednu od ovih uloga, javite nam se!
Da li planirate da CTD izađe na berzu?
Drew: Još smo nekoliko godina udaljeni od toga, ali to je naš plan.
Koje prilike za inovacije vidite u bliskoj budućnosti?
Luka: Sam proces prodaje postaće potpuno automatizan uz veštačku inteligenciju. Svi koraci, od pronalaženja mušterije, do kontaktiranja, i zaključivanja ugovora. Međutim u tom procesu će biti uspešne samo kopmanije koje imaju podatke koji taj proces mogu da podrže, i takvih kopmanije neće biti puno ali jedna od njih će sigurno biti CTD.
Kako izgleda Vaš privatni život u Srbiji?
Drew: Sjajno je. Obožavam Beograd i Srbiju. Moja supruga i ja provodimo oko trećinu mog vremena u zemlji. Moj tast živi u Beogradu. Leta su fantastična. Moram reći da postoje dve stvari na kojima bismo morali da poradimo:
- Kvalitet vazduha napolju tokom zime. Ovo zaista nije prihvatljivo.
- Kvalitet vazduha unutra. Pušenje u zatvorenom prostoru je neprijatno. Hajde da to premestimo napolje, molim vas!
Koju poruku imate za mlade ljude u regionu koji žele da pokrenu kompaniju od nule?
Drew: Krenite odmah! Postoji toliko problema koje treba rešiti, a veštačka inteligencija je najneverovatniji alat koji smo ikada videli. Iskoristite je u svoju korist!
Šta bi Vlada Srbije trebalo da uradi kako bi privukla više CTD kompanija i više ljudi poput Drew-a u Srbiju?
Drew: Rešite probleme kvaliteta vazduha unutra i napolju! Niko ne želi da poseti Srbiju zimi zbog ovoga, a to utiče na zdravlje svih nas! Pušenje bi trebalo da bude zabranjeno u zatvorenim prostorima. Uvedite politike koje će rešiti problem kvaliteta vazduha napolju.
