Zakon u Crnoj Gori predviđa kazne u slučajevima korupcije kod zvaničnika, ali vlada nije efikasno sprovela zakon pa je korupcija i dalje problem, navodi se u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Crnoj Gori za 2019. godinu.
U dokumentu SAD, u delu koji se odnosi na političku participaciju, navodi se da su neki vladini službenici nekažnjeno uključeni u koruptivne postupke.
Javnost korupciju u zapošljavanju zasnovanu na ličnim vezama ili političkoj pripadnosti vidi kao endemsku u vladi i u javnom sektoru, kako na lokalnom tako i na državnom nivou, ističe se u dokumentu koji je sinoć objavljen u Vašingtonu, a koji prenose podgorički mediji.
To se, kako se navodi, posebno događa u oblastima zdravstva, visokog obrazovanja, pravosuđa, carina, političkih stranaka, policije, urbanizma, građevinske industrije i zapošljavanja.
Dodaje se da zakon predviđa krivične sankcije za slučajeve korupcije kod zvaničnika, ali da Vlada Crne Gore nije efikasno sprovela zakon, pa je korupcija je i dalje problem.
Politizacija, slabe plate i nedostatak motivacije i obuke javnih službenika pružili su plodno tlo za korupciju, jedan je od zaključaka u Izveštaju.
Politička scena ostala je fragmentirana, polarizovana i bez konstruktivnog političkog dijaloga, ocena je Stejt departmenta.
Kada su u pitanju medijske slobode, Stejt department navodi da Ustav predviđa slobodu izražavanja, uključujući i slobodu štampe, a Vlada je, kako kažu, uglavnom poštovala ta prava.
Ipak, dodaje se da političko uplitanje i dalje ostaje problem.
Nerešeni napadi na novinare, političko uplitanje u rad javnog servisa, prljave kampanje koje su sproveli vladini tabloidi, nepravedno postupanje i ekonomski pritisak vladinih ministarstava i agencija na nezavisne i opozicione medije ostaju značajan problem, konstatuje se u dokumentu.
Nedostatak obuke i neprofesionalno novinarsko ponašanje, u kombinaciji sa niskim platama i političkim pritiskom, doprineli su samocenzuri i onome što bi se moglo smatrati pristrasnim izveštavanjem, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
U dokumentu se konstatuje da je nekažnjivost i dalje problem jer, kako Vlada nije istraživala niti kaznila zvaničnike koji su kršili ljudska prava.
(Beta)