I mnogo pošto prestaneš da bivaš tinejdžerom, kada te stvari savršeno svesno, a ponekad i plačljivo, izgovaraš o nekoj Mileni iz „drugog el“, čini ti se da nikada ponovo nećeš moći da voliš. Tu ljubav si osetio jednom i nikada više, i sada si samo ljuštura, krhotina, pluća ti se pomeraju aline dišeš stvarno, kako bi mogao da dišeš kada ti srce landara kao šuspleh na staroj „ford fiesti“, tebi, šesnaestogodišnjaku.
Pričam o danu kada je iz Liverpula otišao Roberto Firmino, da uzme i troši arapske pare; bio je igrač kojeg sam voleo, u kojeg sam bio zaljubljen, od onih glupih tetovaža do previše belih zuba u vilici, čak i kada bi nas sve frustrirao, ili posebno zato što nas je frustrirao. Saopštio je da odlazi, da će odigrati još nekoliko počasnih utakmica, i nešto se u tebi slomilo, i opet si bio nesrećno zaljubljen u Milicu iz „trećeg em“ koja ti je poslala pisamce, jer još nije bilo mobilnih telefona.
Nikad više neću voleti nijednog fudbalera, izgovorio sam plačnim glasom, možda i pred prevelikim brojem ljudi za takvu nedozrelu teatralnost; i dobrih mesec-dva sam se durio na život i crvenu boju.
A onda se pojavio on, prvo na klipovima na kojima bi ga zavukao iz slobodnjaka, bio je bogme i lep, lepši od Bobija, svakako–eh što nisam današnja tinejdžerka, pa da ga metnem na poster umesto Faulera!–pa u tom dresu; rekli su da je iz Stonog Beograda i da se tamo zemlja tresla, i nisi zaboravio Mariju iz „prvog ka“, ali si se opet, jbg, zaljubio.
Pričam o danu kada je u Liverpul došao Dominik Soboslaj, prva pošta Sekešfehervar, i neka je proletos bio pun avion Mađara u njegovim dresovima na letu ka „Džonu Lenonu“, on je ipak bio tvoj.
Pričam o svakom danu kada u tvoj život, za koji nekad nisi ni znao da je slomljen, uđe neko nov; posebno u živote onih koji su bili ubeđeni da nikada više neće voleti.
Sad, da li Irenu iz „osmog šest“, nekog fudbalera koji nikada neće čuti za tebe, ili neku smrdljivu grudvu radosti koja će ti se u prvih 12 sati poznanstva ispiškiti u stanu najmanje sedam puta, uz još tri velike–baš velike, za tu smešnu kilažu!–nužde, noćno divljanje icvilež koji ćeš pokušavati da rastumačiš mnogo prilježnije nego što si ikada tumačio rečenice koje ti je uputila Nataša iz „četvrtog be“…
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 665
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG NEDELJNIKA DOBIJATE I KNJIGU „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
Tagovi
