Može li Ukrajina da potisne ruske trupe? Da li je to moguće na jugu Ukrajine, kao što je uspelo na severu? Kad bi to moglo da se dogodi? Ta pitanja ovih dana postavljaju milioni Ukrajinaca.
Sve je više naznaka dugo očekivane kontraofanzive na jugu, prema Hersonu. Međutim, situacija je nepregledna.
Ofanziva bez jasne potvrde
Na početku napada na Ukrajinu propao je pokušaj Rusije da zauzme Kijev, i Moskva je krajem marta povukla svoje trupe s područja severno od glavnog grada Ukrajine. Ukrajina je uspela da povrati područja koja su bila okupirana.
Pola godine kasnije, vlada u Kijevu se nada da će taj uspeh moći da ponovi i na jugu zemlje. U centru pažnje je grad Herson, glavni grad istoimene pokrajine. Predstavnici ukrajinske vojske govorili su u ponedeljak o „ofanzivnim akcijama“ na jugu – i time izazvali pažnju širom sveta.
Zapadni mediji su javili da je ukrajinska vojska vratila pod svoju kontrolu neka sela. Vlada u Kijevu je oprezna i uzdržana kada se radi o javljanju uspeha. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da o akciji neće biti objavljene pojedinosti.
Potvrda je, međutim, stigla s ruske strane. Pokušaj ukrajinske kontraofanzive je odbijen, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
„Stiče se utisak da počinje nešto veliko, ali još nismo sigurni“, kaže za DW Ben Hodžis, bivši komandant američkih trupa u Evropi. „Narednih dana bi moralo da se dogodi mnogo više stvari.“
Zašto je Herson važan?
Herson je najveći ukrajinski grad koji su ruske trupe osvojile nakon početka invazije u februaru. Ruska vojska je s anektiranog Krima uspela da za samo nekoliko dana prodre daleko prema severu, da obezbedi kopneni koridor prema Krimu i zauzme veliki deo ukrajinske teritorije uz Azovsko i Crno more.
To područje ima velik strateški značaj. S jedne strane, preko tamošnjih luka se izvozi ukrajinska roba, a s druge strane, Krim se odatle, iz najveće ukrajinske reke Dnjepar, nekada snabdevao slatkom vodom. Ukrajina je tu snabdevanje prekinula nakon ruske aneksije Krima 2014, a sada je ruska vojska uspostavila dotok vode iz Dnjepra na Krim jednim kanalom.
Bivši američki general: pravi trenutak i mesto
O mogućoj ukrajinskoj kontraofanzivi na jugu zemlje već nedeljama se nagađa. „Predsednik je naredio vraćanje obalskih područja“, izjavio je ukrajinski ministar odbrane Oleksij Resnikov u julu, u intervjuu za britanski „Tajms“.
Da li je ta ofanziva sad počela ili nije? Čini se da je trenutak povoljan. „Ako Ukrajina stvarno počne s ofanzivom, ona je odabrala pravi trenutak i pravo mesto“, ocenjuje bivši američki general Hodžis.
Uz pomoć zapadnog oružja, kao što su američki višecevni raketni bacači HIMARS, ukrajinska vojska uspela je da uništi ili oteža transport na glavnim pravcima snabdevanja ruskih jedinica na desnoj obali Dnjepra kod Hersona. I sam grad Herson je na desnoj obali i ruska vojska teško može u njega da pošalje pojačanja.
Satelitski snimci potvrđuju izveštaje ukrajinske vojske o oštećenim mostovima kod Hersona. Cilj raketnih napada sistemima HIMARS su i ruske komandne strukture, dodaje Hodžis.
Približavanje zime stavlja Kijev pod pritisak
Vlada u Kijevu je pod dvostrukim pritiskom. Najavljena ofanziva na jugu izazvala je među stanovništvom velika očekivanja. Među ljudima se oseća čežnja za vojnim uspesima. „Kijev se nalazi pod pritiskom da vojska ne samo brani zemlju, već i da i napadne“, kaže za vojni stručnjak Bredli Bouman sa američkog instituta FDD. To je razumljivo, s obzirom na patnje stanovništva.
Osim toga vremenski povoljan period uskoro bi mogao da prođe. Posmatrači u Ukrajini i na Zapadu procenjuju da će Moskva na to područje poslati dodatne vojne snage. Već postoje izveštaji o premeštanju jedinica. Osim toga, u toku su i pripreme za „referendum“, kojim Rusija želi da obrazloži aneksiju južnoukrajinskih područja – slično kao što je to uradila i na Krimu.
Ova ofanziva je „znatno veća“ nego dosadašnje akcije, naglašava za DW britanski vojni stručnjak Džastin Krump. „Ona bi mogla da odgovara onome što je želeo ukrajinski predsednik.“ Ukrajina je planirala da u Hersonu postigne vojne uspehe pre nego što Rusija tamo u septembru bude mogla da održi „referendum“. Na kraju krajeva, hladno i kišno vreme bi u kasnu jesen moglo da oteža ukrajinsku ofanzivu.
Predsednik Zelenski je u junu, obraćajući se preko video-veze na susretu grupe G7 u nemačkom Elmauu, rekao da bi želeo da završi rat pre početka zime. Kad ga je krajem avgusta jedan reporter DW upitao u vezi s tim rokom, on je izbegao jasan odgovor. Suština njegove poruke bila je da je Ukrajina odlučna da se brani i da nije po svaku cenu zainteresovana za pregovore sa Rusijom.
Tagovi
